Narodno blagostanje

Страна 536

VI 1937 VI 1938 29-УП 5-VIi! Daimler 1371/» 1377/8 133 127 Еатђешпдиз те 1653/8 156 1518 1473/4 Нагреп 1741/4 171 1563/4 150:/љ Маппезгтапп 1233/a 1125/a 1083/4 105 Stahlverein 1197/8 107'/8 1027/8 101

Код 25 разних акција курс је просечно пао са 14455 у јуну на 131,96 до 5 августа. Курсеви ренти, напротив, остали су углавном стабилни (од јуна до 5 августа просечни курс 15 зајмова пао је са 102,70 на 102,24).

И немачка и страна штампа коментарише много ове промене курсева и тражи узроке. Има их више. Извођењем четверогодишњег плана расте потреба за новим капиталом. Мако је она већ дуже времена велика, није се то одразило на курсевима акција. После аншлуса, тржишту капитала постављени су нагло још већи захтеви. А због преузимања јеврејских фирми требало је такође наћи доста нових срелстава. Из ових разлога понуда акција била је већа, јер су нарочито индустријска предузећа држала своје резерве капитала у акцијама и зато су их прве реализирала.

С друге стране, ликвидност тржишта капитала смањила се променом начина финансирања. Рајх не плаћа више своје поруџбине соло-меницама, које су биле краткорочне и могле су се реесконтовати, него обичним меницама, ксје се исплаћују пошто лиферација буде извршена, а дотле се не може реесконтовати. Нема више, дакле, оне једноставне реализације која је омогућила индустрији самофинансиргњеиповрх тога формирање златних резерви, које је уложила у хартије од вредности. Лиферације се стварно извршавају на кредит, тако да индустрија мора да нађе нова средства ако хоће да остане у покрету. Нових меница рачуна се да је издано за 500 мил. марака, тако да се способност индустрије за кредитирање исцрпела. Ова нова политика финансирања оправдава се тим што је капацитет „нроизводног апарата потпуно искоришћен, па се не сме дозволити да се стварањем великих резерви капитала развије таква инвестициона делатност, која би лако могла да одведе у хиперпродукцију.

Ипак, од свих разлога изгледа да је паду курсева последњих дана највише допринело повишење пореза:

1929 1927

(у мил. марака) Национални доходак 76.000 68.509 Порези Рајха 9.170 13.960 У процентима дохотка 12 20 Порези Рајха, земаља и општ. 13.520 18.250 У процентима 18 27

Као пример високог опорезивања наводи се да су 590 акционарских друштава, која су за 1936/37 исплатила 354 мил. марака дивиденде, за порез платила 218 мил. Стопа пореза на добит акционарских друштава повишена је на 35%. a 1939 биће 4%. Овако висок порез оправдава се тим што се полет развио државном интервенцијом и уз помоћ државног кредита. Краткорочни државни дугови, по-моћу којих је привреда и стављена у покрет, треба да се консолидују. Појачано опорезивање треба да пружи већа

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

редства за финансирање нових поруџбина Рајха, а дугорочни зајмови који се склопе употребиће се за ликвидирање ранијих краткорочних. Таква политика смањила је ликвидност тржишта капитала. Јер у облику већих пореза смањује се добит, а пошто је обустављен ранији начин финансирања поруџбина, поред Рајха појавила се и индустрија са већим захтевима на тржишту капитала.

У таквој ситуацији пао је предлог да се интервенира на берзи, да курсеви не би јаче пали. Међутим, пока: зало се да банке нису способне за то. После 1933 остало је извесно неповерење према приватним банкама. Повериоци великих банака остали су на истој висини, са 6,9 милијарди, док су код штедионица порасли са 12 на 17 млд, а код жиро централа и земаљских банака које су кровни институти штедионица, са 2,3 на 5,04 млд., и код државних банака са 1,8 на 2,2 млд. Банке немају, према томе, расположивих средстава за неговање курсева акција.

Први пут после неколико година дириговане привреде појавио се иу немачкој штампи коментар да пад курсева треба довести у везу са међународним, политичким и привредним догађајима. Пад курсева у Берлину долази са нешто јачим закашњењем иза пада у Њујорку и Лондону. Закашњење се може објаснити изолованошћу немачке привреде, али та изолованост није апсолутна, па се зато морају и на диригованој привреди показати последице кретања светске коњунктуре.

Мако су прилике на светском тржишту морале да утичу на кретање немачке привреде, ипак, код последњих догађаја на берзи од већег значаја су биле унутрашње привредне прилике. У диригованој привреди сматрало се да берза није више компас. Међутим, показало се да јест, али у много мањој мери. Баш зато што јест, њезино држање послужиће као казаљка у ком правцу треба појачати дириговање, тако да даљи догађаји на берзи не морају да се одвијају у оном смислу као на слободним берзама.

При закључку редакције стигла је вест да је преминуо Ђура Паунковић. Његови пријатељи су знали да је његово здравље одавно врло прекерно и да је катастрофа могла и раније да наступи. ЈЉуди који су стајали даље од њега то нису знали. Ко је издалека посматрао рад Ђуре Паунковића, тај га је морао сматрати за једнога од најздравијих људи. Огромна енергија покојнога Ђуре савлађивала је његове по живот опасне болести и давала му снаге за напоре за какве су способни само најздравији људи, и у млађим годинама. О националном и патриотском раду Ђуре Паунковића говориће наша дневна и специјална штампа. То није наше поље. Ђура Паунковић је нама блиско стајао по својој делатности на практичном финансијском пољу. И ако се није за тај посао спремао, он је у њему провео цео свој живот и то са великим успехом. Имао је врло много здравог разума и дара за правилно схватање привредних питања. Покојни Паунковић је нама с времена на време давао врло интересантне податке из делатности наших великих подузећа, којима је он блиско стајао. У њему смо увек нашли објективног и стручног инфарматора. Он је био велики пријатељ нашег листа те у њему жалимо не само једног јавног радника већ и једног свог великог пријатеља.

+ Ђура Паунковић

ата.

цдчитајкте наше „Анализе Биланса“