Narodno blagostanje

Страва 692

прорадила су већ пре 1933. Главна карактеристика развоја ове индустрије је рационализација, која је отерала страну конкуренцију.

· Хемијска индустрија забележила је само у две године знатнији пораст броја запослених, и то од 1933 до 1934 са 9 на 10 хиљ., 1935 попео се он на

10,4, 1936 пао на 10,2, и 1937 попео се на 10,8 хиљ.

У овој индустрији запослен је релативно мали број радника, што је знак њезине неразвијености код нас, а и повећање тог броја од депресије до полета било је испод просечног. За развој ове гране индустрије постоје мкоге тешкоће, техничке и привредне. Ми имамо неколико предузећа хемијске индустрије у правом смислу. Она се развија јаче само код општег индустријског напретка, тако да је природно што код садашњег, у привреди као што је наша, није могла да забележи веће успехе.

Рударство. Оно је преживело доста дубоку депресију. Са 53,833 1929 број запослених смањио се 1933 на 44,309 а до 1936 попео се на ниво из 1929, са 53,706. За 1937 није још објављен број, али по извештајима љубљанске и сарајевске Братинске благајне може се закључити да је 1929 далеко надмашена. Код сарајевске број се повећао са 11,4 хиљ. крајем 1936 на 13 хиљ., крајем 1937, а код љубљанске од јануара до децембра 1937 са 10,3 хиљ. на 12 хиљ. Судећи по броју рудара рударска индустрија је тек крајем 1936 дошла на праг полета. Међутим, слика је нешто друкчија ако се прати развој појединих грана рударства. По обиму производње рудници угља нису изишли из депресије угља ни 1937. Највећа производња била је 1929 са 4,5 мил. тона, а 1937 г. још увек само 3,9, за 700 хиљ. т. више него 1933, кад је депресија била најдубља. Тек 1938 показује нешто бржи пораст за првих 6 месеци у односу према истом периоду 1937, за 300 хиљ. тона (2,1 мил. т. према 1,8 мил.). Код лигнита ситуација је нешто боља, јер је 1937 произведено једва нешто мање него 1929. (1,06 према 1,12 мил. тона).

Да су и друге гране рударске индустрије код нас пошле као и копање угља не би ни 1936 био постигнут број запослених раван оном из 1929. Али, као што смо већ у посебним чланцима раније описали, сви други минерали имали су одличну коњунктуру. Они су својим напретком компезирали пад броја запослених у рудницима угља. Индексни број Народне банке има за берзу просек производње од 1926—1930 = 100. Још од половине 1937 овај број Народне банке има за базу просек производ је просек из кога се види какве су велике промене настале код појединих грана, а које се виде из обима производње у хиљ. тона:

5 4

е =

= 5 5 s

а 5 и о ~ 5-е o o

= (3 Е (2 О ~ о 1929 427 329 60 103 112 42 44 1930 431 493 50 94 181 51 54 1933 52 564 20 80 685 26 45 1936 450 609 79 292 731 54 42 1937 618 650 134 357 812 59 46

Као што смо раније већ истицали, развој по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

јединих грана рударства зависан је од светске коњунктуре. Дубока депресија железа у свету одразила се и код нас, тако да је производња пала на 12,5%, опорављала се постепено до 1936 и 1937, са светским полетом улази и сама у њега. Код пирита и хрома, цикличко кретање није пошло кроз јако супротне фазе као код железа, код боксита удаљеност између највише и најниже тачке још је мања. Бакарна и оловно-цинкана руда уопште нису осетиле депресију у производњи, него само у ценама.

Железнице. Број железничара повећао се од 1933 до 1987 са 70,9 на 74,1 хиљаду. Тај број не казује колику је депресију преживео саобргћај, као што ни његово повећање не изражава полет. Број утоварених вагона кретао се: 1933 год. 1,378 хиљ. 1934 г. 1,401 хиљ., 1985 г. 1458 хиљ., 1936 г. 1514 хиљ. и 1937 г. 1684 хиљ. У току 1938 повећање је продужено са 117 хиљ. у јануару на 171 хиљ. у ју“ ну, стално изнад увоза у истом периоду 1987. Број путника повећао се са 31,6 мил. 1933 на 44,4 мил. 1936 и 52,9 мил. 1937. Промет путника и добара показује право стање саобраћаја. Приватни саобраћај, по податцима Сузора такође је у процвату што се види по већем броју запослених код саобраћајних предузећа и код градње превозних средстава. Остале гране. — Незнатно повећање је и код индустрије хране и пића. Депресија ову грану привреде не погађа онако кго неке друге, тако да запосленост код ње опада слабије. Код нас, где се исхрана народа врши још примитивно, ова индустрија и не може да забележи велике промене. Код гостиона, кавана и свратишта број запослених повећао се од 1983 до 1937 са 19,9 на 23,9 хиљ. Од 1933——1934 (број је. стагнирао, 1935 повећао се за 1,56 хиљ., 1936 за 1,3 хиљ., а 1987 за 1 хиљаду. За ову грану привреде важи што и за трговину, тј. да се оживљење не може мерити повећањем броја запослених него прометом. Дрводељско-резбарска индустрија све до пред крај 1985 није показивала јачег оживљења, него тек 1936 и 1937. Пошто ова грана не ради за извоз колико за унутарње тржиште, њезино оживљење и дошло је нешто касније кад се опоравила куповна снага народа. Посебним животом живи индустрија дувана. С једне стране на њезин просперитет утиче монополска политика, која је једно време допринела да се развије криумчарење, а с друге стране оријентација потрошача на лошије врсте дувана у депресији и могућности извоза. Због тога је и циклус ове индустрије нарочит. Са 11,1 хиљ. број запослених смањио се 1934 на 6,7, 1935 попео се на 7,5 хиљ., 1936 на 10,3 и 1937 на 12,3 хиљ. У току 1988 она проживљава незгпамћен пораст. Сезонског опадања није било уопште, а од јануара до јуна број запослених повећао се са 14,7 на 32,2 хиљ. Код банака, због специјалне кризе, број запослених смањивао се још и 1937. Он је за 8% мањи него 1988, а пораст 1938 није у вези са опорављањем банкарства, него у вези са ликвидацијом земљорадничких дугова. Код банака циклус је различит од оног у инду“ стрији, и донекле зависан од њега. Код нас утоли“ ко више јеу је имао посебне разлоге о којима смо често писали.