Narodno blagostanje

10. децембар 1938.

favorizira obrt privatne ruke vidi se najbolie po obrtu u 70 Bleru, koji iznosi 750.000 dinara. Čim je nastupilo prijatno raspoloženje pojavila se tražnja za svima ovim papirima koфита se inače retko radi. Naročito treba zabeležiti, da su se pravili zaključci obe poslednje nedelje u severnim agrarcima (49јо iz 1934. god.) u kojima se inače vrlo malo radi. Posao u njima je prilično oživeo. U Narodnoi banci i Pabu posao je bio slabiji, ali se kursevi dobro drže.

Na zagrebačkom tržištu akcija naših industriiskih i saobraćajn:h preduzeća vladala je stabilna tendencija. Rađene su, kao i prethodne nedelje akcije Trbovlia po 185 i Osečke šećerane ро 75.

Obračunski kurs. dolara. sa primom bio je: 43,7991; 5-XII: 43,7916; 6-XII: 43,9166; 7-XII: 43,9291.

2-XII:

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi skočili su kursevi naših predratnih hartija od vrednosti. 5% Funding ostao ie nepromenjen, a 7" Stabilizacioni je nešto pao, što je prirodna reakcija na njegov jaki skok prošle nedelje. Kursevi su bili sledeći: 49/ zajam od 1895 god. 3 dec. o. g. 321.50 prema 316.— 25 поу., 5%o od 1902 354 prema 3499;, 41//o0 od 1906 321 prema 814, # ју од 1909. 345 ргета 345, 47200 од 1910 340 ргета 335, 41/50/0. од 1911 329 prema 920, 5% од 1913 356 ргета 358, 79 Stabilizacionog 396 prema 405 i 5% Fundinga 119 prema 119.

Blerovi papiri su popustii u Niujorku, dok je Seligman ČVIŠĆI.

79% Bler 6 decembar 27.50—27.75

8% Bler 28.50—80.75

79 Зећетап 41—44

DEVIZNO TRŽIŠTE

O novom načinu trgovine slobodnim devizama pišemo na drugom mestu. Obračunskhi kurs za funtu i na njenoj osnovi i za ostale slobodne devize utvrđen je, za prva četiri dana primene novog režima, od Narodne banke sa 10% prima, koii ie ujedno i maksimalni kurs. Što se tehničke strane novog režima tiče, ona daje dosta brige ovlašćenim novčanim zavodima. Administrativni poslovi su, u vezi s njim, u velikoi meri porasli. Zasada novi rež:m dobro funkcioniše. Prvog dana je ponuda prešla tražnju, odnos je bio 102 prema 100, drugog dana ponuda ie bila ravna tražnji, trećeg dana ponuda je bila 105 prema 100, a u četvrtak ponuda je u još jačoj meri. prešla tražniu, odnos je bio 110 prema 100. Ti brojevi bi bili ioš veći, ako bi se uračunale kompenzacije koje banke obavljaju: između svojih mušterija. — Zvanična kursna lista sadrži onaj kurs funte, po kom Narodna banka daie devize za UVOZ: SitLO+ vina. — Klirinška marka je cele nedelje. bila stabilna. Ponuda: ie: prelazila tražnju, tako da je Narodna banka bila. prinuđena. da interveniše, i ako samo u maloi meri. Najveći deg Do nude došao je od privatnika, a nešto. je: prodavac i Prizad. Grčki bonovi su, vrlo, čvrsti. Uvoz iz Grke. je veliki, dok: {e. naš izvoz manji nego što je bio. u prethodnim godinama, Najveći deo bcnova apsorbuje već lokalna tražnja u Južnoi Srbiji, tako da samo mali iznosi dolaze do Beograda. Kao što se čuje na Jugu se bonovi plaćaju 40 din.

Kursevi su bili sledeći:

Grčki j London Berlin Madrid Milano bonovi 2-XII 238.— 1430.— — -—— 36.Sa pr: 205.94 1763.46 — 281.50 —.Bez pr. 160.27 137157 — 180.15 2-XII 238.— 1430. — — —— 36.—

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 107

5-X1I 238.—. 14830.— || сл | —— ... 87 6-XII 288.— ·- 14830.— · '.—: и - 887-XII 238.— ИО > НА === 200 8-XII 238.— ЛО II 0

Obrt ie bio znatno veći nego prethodne neđelje + iz-

nosio je 36 mil. din. prema 23,7 mil. din. Porastao je-obrt i u klirinškim devizama, čiji je najvažniji pretstavnik marka· (sa 12 mil. na 19.4 mil.), zatim Grčki -·bonovi'·(sa 320.000 na 581.000 din.), ali još je veći porast prometa slobodnih deviza. Obrt u funtama iznosio je 14.3 mil. prema- 10.4 mil. din, u devizi Njujork 845.000, Cirih 399.000, Pariz: 234.000 itd. ~

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći: o 0 -8- ХИ

| 5 31-Х 136. 31-ХН-37 ЗЕШ :80-%I. London : 97.37... 21.62: 21:659/6: 20.49. 20.65 Amsterdam 238.30 240.60 241.60 239.50 ~ 240.30 Njujork 435.14 432.50 3464 440.— _ 4413/8 Berlin. 175.10, 174.25 174.99) 176.30. .172Pariz 20.320. 14.68/: 13,51/љ 11.48 11.65 Prag 92:220љ 15197 (15:21 "15:05 ~ 15:15 Brisel — — 7360 7045 —= Beograd 10.— 10.— 10:00 IO IO

U protekloj nedelji se engleska funta popravila pod uticajem. realizacija sa strane špekulacije. Ova je uglavnem nudila dolare i zlato. Francuski franak je posle: neuspeha: generalnog štrajka postao čvrst. Kapitali su počeli da se vraćaju u Francusku. Krajem. nedelje dolar se opet popravio u Londonu. Tu se očekuje odliv francuskog kapitala. U Cirihu, kao štc se iz gornje tablice vidi, porasli su kursevi svih deviza. Delar i francuski franak prednjače, što je u skladu sa situacijom prethodnog dana u Londonu.

Tržište zlata

Izveštajna. nedelia počela је sa visokom cenom i malim obrtom. Ovaj se postepeno povećavao usled jače ponude špe= kulacije, a cena је раја рагаето за dolarom. 6 o. m. cena je utvrđena na 148 š. 1 p., koja je za 2. p. veća nego paritčt u Njujorku. Po ovoj ceni arbitraža nije kupovala. Obrt je žbog tcga pao na 404.000 f. št. Privatnici u svrhu tezaurizacije plaćali su 9/4%/o, premije za zlatnike. Neobično visoka premija prema njujorškom paritetu tumači se time, što Egalizacioni fond: ne želi da daje zlata za održavanje kursa: funte. Cena: se: vidi iz donje tablice:

пе pensa Din.

(po unci) (po kg.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.400

1936. 14. 2 54.569

1937 140 п 54.312

22-Х1-38 148 9 57.331

29-Х1-38 149 3 57.514 6-XII-38 148, 1

57.010

Robno tržište

Pšenice. — Od kraja prošle nedelje situacija na svet« skom tržištu postala ie mirnija, a tendencija nešto čvršća. Do. izvesnog: manjeg porasta kurseva došlo je na svima berzama. Do ovoga došlo је uglavnom iz dva razloga. Prvi je zaključak