Narodno blagostanje
_ 0 ueNGap 1958.
_ копненог и воденог саобраћаја. Још се не зна да ли ће се
"моћи у случају рата извршити мобилизација индустрије и __ у ком опсегу да би се убрзала производња, али се зна да је за сваку грану предвиђен потребан број квалификованих
i,
радника који неће бити рекрутовани. Интересантна је мера коју је завео Сити. Депозитне
"банке воде двоструко књиговодство и копије књига шаљу
у места која нису угрожена од ваздушног напада. На тај начин сваки депонент моћи ће да располаже својим рачуном
и у случају да главне књиге буду уништене за време рата.
_ У штампи, после септембарске кризе, када су изношени недостаци наоружања појавили су се предлози да се заведе обавезна служба барем за цивилну одбрану, пошто се сматра да досадашњи систем добровољне службе није довољно брз и ефикасан. Још није извесно да ли ће влада усвојити тај предлог.
Кједпа хешбја ч Evropi ne posvećuje toliku pažnju polioprivredi hao Engleska. Ne samo vlada nego i štampa i Tazne druge ustanove stalno se bave problemima povećanja poljoprivredne proizvodnje. Stvar je jasna — ishrana stanovništva zavisi od uvoza. Rat, ako do njega dođe, otežaće uvoz i opasnost od oskudice u hrani fim postaje veća. Skoro je bilo pokrenuto pitanie da se već sada poljoprivreda zaštiti u tolikoj meri da bi joj se omogućio takav razvoji da u slučaju rata može da podmiri potrebe stanovništva. Vlada je taji zahtev odbila bojeći se DO-
Značajna izmena strukture engleske pol;oprivrede
~ skupljenja životnih namirnica, što bi vrlo nepovolino delova-
lo na industriju i trgovinu. U isto vreme ona stoji na stanovištu da sadašnji zakoni dovolino zaštićuju poljoprivrednu ртотуодпји.
Ovogodišnja žetva pšenice, mada је падта а дезегоgodišnji prosečni prinos 1928—1937 za 5%/о, јо5 цшуек је daleko od toga da može da podmiri potrošnju u zemlji. Stanje ostalih žitarica je takođe vrlo dobro i može da se uporedi sa najpovolinijim godinama 1923 i 1934. U pogledu krompira »TIhe Times« računa da će ga biti dovolino do proleća, dok je šećerna repa slabija. Izlažući ovako povoljno stanje, on je zažalio, što u Eengleskoj nile obrađena veća površima i što veći Ђгој seljaka ne učestvuje u dobiti obilne žetve.
Fakat je da i pored svih želja i nastojanja da se obrađena površina poveća, rezultati stoje u obrnutom odnosu prema njima. Samo za poslednjih deset godina ona se smanjila za 800.000 akra (320.000 ha.). Prema predratnom stanju smanjenje iznosi preko 5 mil. akra (preko 2 mil. ha). Taj proces zaustavilo je zaštitno zakonodavstvo poslednjih godina. Napušteno zemljište ili je postalo pašnjak ili su na njemu izrađene nove varoši, predgrađa, fabrike, aerodromi i sportska igrališta. Dovoljno je istaknuti da se promer Londona povećao od 6 milja 1913 na 12 milja 1938 godine pa da dobijemo približnu sliku tog procesa.
U vezi sa padom cena žitu nastala je značajna ргоmena u engleskoj poljoprivredi. Ona se sve više orijentiše
ka stočarstvu, kao rentabilnijem, a zbog toga se povećala:
površina zemljišta pod pašnjacima i za proizvodnju stočne hrane. Izuzevši konje, čiji se broj smanjio skoro za 1/3, sve ostale vrste stoke su u porastu i nadmašile su stanje perioda 1909—1913. godine. Naročito je značajan porast svinja, čili se broi dosada gotovo udvostručio. U poslednje vreme farmeri se žale na velike gubitke kod prodaje jaganjaca, čija se cena sada kreće između 12 i 15 šilinga (1393,00—166,35. din.). Samo škotski farmeri izgubili su ove godine preko. 1,8. mil.
· funti (428,4. mil. dm.). Uzrok tome je jaka konkurencija do„miniona i Južne Amerike, AJi dok je uvoz jaganjaca i OV-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 791
'nova iz ove poslednie kontingentiran i može da se po volji
ograničava, onaj iz dominiona nije podvrgnut nikakvim Oograničenjima. Stoga se u štampi piše o potrebi sazivanja imperijalne konferencije proizvođača radi regulisanja uvoza jaganjaca na englesko tržište.
„Najvažnija promena na зејџ је орадапје _tanovništvya, odlazak radne snage u grad. Od 1995. do 1980 broi poljopri-
· vrednih radnika se smanjio skoro za 1,5. Samo za poslednju
godinu dana opao je za 23.000 i sada ih ima svega 545.000, sa sezonskim 694.500. Ima više uzroka toj pojavi. Racionalizacija poljoprivredne proizvodnje, sve veća primena mašina, učinili su jedan deo radne snage suvišnim. Osim toga stočarstvo treba manje radnika nego proizvodnja žita. Posle“dica svega toga je bila da su suvišni radnici išli u grad, privučeni višim nadnicama, manjim radnim. vremenom i boljim uslovima rada i života od onih na selu, osim toga znatan deo privukla je vojska. i
Taj proces je zauzeo takve razmere da su se mnogi zabrinuli za budućnost sela a i vlada ie poduzela izvesne mere 'da ga zaustavi, finansirajući gradnju boljih stanova za poljoprivredne radnike. Sa izvesnih strana predlagano je da se nezaposleni radnici koloniziraju na selu. Ali su ti predlozi od bačeni, pošto bi žrtve bile nesrazmerne postignutim uspesima. Kolonizacija svakog radnika stajala bi oko 1000 funti (250.000 dinara), a rezultat za te nove farmere bio bi duže radno vreme i niži standard života od njihovih drugova u fabrici.
Neki su u smanjenom broju mpoljoprivrednih radnika gledal; opadanje poljoprivredne proizvodnje, ali se ona stvarno povećala i stalno raste od 1926, naročito od 1932, kada su doneseni raspisi za njenu zaštitu. Uzevši 1931=100 indeks proizvodnje 1925 godine bio. je 95 a 1937 god. 113.
Бан Дравске бановине прописао је правилник о образовању туристичких одбора У општинама, које се рачунају у туристичка места, Правилник прописује и начин финансирања туристичких одбора, при чему најважнију улогу игра такса, коју су дужни плаћати посетиоци туристичких места.
Порез на туристички промет
Туристички одбори се састоје у Дравској бановини, као и у осталим бановинама где су они образовани на основу бановинских правилника, од претставника општина који се бирају из редова општиских одборника, претставника друштва за унапређење туристичког промета у до тичном крају и по једног претставника принудних удружења угоститеља, трговаца и аутобуских предузећа. Бан може да именује за чланове туристичких одбора лица која су заслужне за туризам. Са саветодавним гласом припадају одбору: шеф железничке управе у дотичном крају, најстарији управитељ школе, бановински или општински лекар, општински ветеринар, управник поште и санитетски, шумарски, просветни и ветеринарски референти среског начелства. Туристички одбор ће за сваку годину установити програм рада и саставиће буџет за покриће трошкова рада. Одбор има да поднесе општини предлоге о мерама, које су потребне за унапређење туризма, као што су на пр.: уређење путева, заштита природних и уметничких лепота, уређење паркова, увођење канализације, водовода, електричног осветлења итд. У задатке Одбора спада контрола угоститељских предузећа, туристичка пропаганда, вођење туристичке статистике и метеоролошког дневника.
Редовни приход одбора је принос од такса на боравак посетиоца и дотације општина, које морају бити сваке године унете у буџет. Правилником је максимирана такса