Narodno blagostanje

1 Страна 830 А А А ЕРИ

kojoj se pojavljuje veća ропида Капе štete. Oni izazivaju tu veću ponudu žbog depresije koju stvara ponuđa ova prva dva papira. Kad bi se njihov obrt smanjio, smanjio. bi se i onaj Ratne štete, koji je Znao biti veoma čedan “u periodima kad ie обе! 1 ома druga -dva papira bio . тпапједа obima. Interesantno je, da је п novembru obrt u Th Bleru dostigao iznos od 1.3 miliona din. Obrt ostalih papira b:o је veoma · mali, 12ОН роја топа 1 пеконко-ћијада. апата.-. i

· Obrt.i struktura njegova dakle u emi mesecu u državnim, hartijama na beogradskoj berzi su normalni..

. Ono što je, međutim, nenormalno,“ to je činjenica "Који smo b JPoobINI već nekoliko puta, naime, "да зе и поуетбти 12gubila privatna tražnja- da je: ceo feret: “primila {avna ruka. Ovoga puta-fo možemo i cifartski dokazati. Prema jednom podatku kod Državne hipotekarne banke porastao je stok hartija od vrednosti u novembru mesecu za okruglo 25 miliona diпага. То је taman toliko koliko i celokupan obrt na beogradskoj "Бега. To bi značilo da je celokupnu ponudu u novembru primila Državna hipotekarna banka. Taj zaključak ne mora biti sasvim tačan. Pre svega bilo je obrta i na zagrebačkoj berzi, U toliko bi bio. veći ukupan obrt: Al je taj obrt mali. Drugo, lako je mogućno да је porast papira kod Državne hip. banke došao i 17 drugih izvora: od papira kojima se ne |1guje na berzi. Kao savesni izveštači o našem efektnom tržištu mi smatramo za dužnost da upozorimo na te dve mogućnosti, radi što pravilnije ocene; ali smatramo isto tako da ni jedan -od fa dva-izvora:nije-u novembru mesecu igrao nikakvu ulogu, te :se· prema: tome može primiti kao osnovano: gledište да je celokupnu- ponudu sa beogradske · berze primila Državna hipotekarna banka.

- fa se situacija prilično bila produžila i u decembru, ali se znatno promenila u izveštajnoj nedelji. Tražnja sa privatne strane pojavila se i to vrlo snažna i obilna, tako da 'se može reći, da je ona bila glavni faktor razvića kurseva u izveštajnoj nedelji. Naročito je mnogo kupljeno Dalmatinaca sa jedne privatne strane, Ne možemo znati koja je to ruka bila, ali imamo utisak da je taj kup dolazio od strane jedne ustanove za popunjavahje penzionoga fonda. baca ispred sebe pravilnik o-plasmanu rezerve i jednog dela obrtnog kapitala kod depozitnih ustanova, zavoda za privrednu štednju i privatno-socijalno osiguranje. Pravilnik koji je već izrađen i koji čeka na objavu.

Mnogo manje tragična izgleda gornja pojava kad se zagleda u tablicu obrta u izveštajnoj nedelji.

16 22/%U | O! 15- У

u hilj. din.

Ratna šteta 1.571 5.345 Ratna šteta, termin ; Пн 1.868 40јо Артатс) 1921 | 13 33 490: Артате! 1934. 1.510. 538 79/0 Investicjonž | ЗЕ | МИ 322 бољу Вер иста о поља a 1.465 · 5.008. 60%/ Dalmatinci 2.333 6.087 79 Bler " 593 (199. | 89 В!ег 169 385 Narodna banka · 0 20 0 | 0 27 Pab и пале OJI. 10::

2 А 7.167

19969 |

Kao što vidimo, obrt koji- je iznosio u prethodni пеdelji 20 mil. pao: je za dve trećine, iznosio je ove nedelje svega 7,15 miliona. To je ogromno smanjenje i približno normalnom stanju — odnosno 'hešto i niže od normalnog stanja —- pošto mesečni obrt varira između :20'i 35 miliona dinara. Ali što se

Izgleda da je to senka, koju

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Ел ва. 52

се“ strukture obrta ona ostaje nepromenjena. Dalmatinci su pali od 6 miliona na 2,3, ali još uvek stoje na čelu sviju papiта 1 dvaputa је veći obrt od druga dva najvažnija papira. Beос! 'koji su iznosili 5 miliona pali-su na 1,46, a Ratna šteta koja je s terminima iznosila 7 miliona okruglo, pala je na с+ glo 1,57. Ostalo je dakle da Dalmatinci, Begluci i Ratna šteta zajedno čine 80—090%/ ukupnoga obrta. Pada u oči relativno veliki obrt u 4% Agrarcima iz 1934. god. Ili se puštaju nove obligaciie u promet ili sopstvenici realiziraju svoje. Bler je naglo u opadanju u obfrtu dok-je Narodna banka u' skoku. Obrt Investicionoga se potpuno izgubio u-ovoj nedelji, a- StaM :se u opšte ne pojavljuje. | u Pabu |e minimalan obrt. » : Како ве može da objasni. ova. pojava ovako naglog pa-

da“ obrta? Ра. ћи о kurseva. možemo naći objašnjeTe za TOD

| 16-XII 22-XII

MII 15-XII 20-XII 21-XII

21/50 Ratna šteta 467.50 466.25 467.— 467.50 467.50 21/50/0: Ratna šteta, fermin — · — — — |“ = 40 Agrarci 1921 59— — — 60— 49 Agrarci 1934 — — — 57—– 57.50 60% ·:Begluci : 88.75 89.25 80— 90— „90.—S 59%. Begluci, termin. — = — — 60% Dalmatinci” | 8825 8785 „8850 8950, 5850 69% Dalmatinci, termin — — == — 7o/o Investicioni ~ 99.50 — — — 79, Stabilizacioni = — — = тф бета — — ___- _ пој ВЕК | 0) 0. 00. 90 9%80% Bler = = 96— 96:50. 961.027 Crv. krsta — = == па = Риуапзи 102... = == == — = Narodna banka — — = 7.800 7.800.Pab, sitni — == — 223.50 222Pab, srednji = — || 225 Pab, krupni — — — — —

Krajem prošle nedelje jedan berzanski izvestilac, svakako nezadovoljan našom primedbom da mu je besisitička prognoza Dila neosnovana, mislio je da može ipak da triumtuje ukazujući na: činjenicu, da je Ratna šteta ponovo pala na onaj isti nivo, na kome je bila pre izbora i da je prema tome роsleizborna hosa bila kratkoga veka. Da ostavimo na stranu što 'tvrđenje nije tačno. Istina je da se na berzi večito smenjuju hose i bese. Problem prognoze leži u tome da se pogodi vreme kad će biti, inače svaki može da bude prorok tvrdeći da:će kursevi u budućnosti biti i veći i manji. U poslednjoj neдеј! пе зато да зе nije izgubila hosistička tendencija iz prošle nedelje već se ona još: mnogo jače alirmirala. To pre svega “dolazi do izražaja u samim kursevima. Gotovo svi kursevi kurentnih papira krajem nedelje veći su nego u početku. Rat. šteta koja-je počela sa 466,25: i slabom tendencijom završila sa 467,59. Begluci'šu skočili sa 89,95:na:90, a Dalmatinci od 87,85. Skoč:la su isto: tako :obadya. 4%0 :Agrarca. Popustile su·jedino sitne akcije Paba. Sami kursevi dakle pokazuju poboljšanje...

Ali kursevi retko kad kažu sve, Atmosfera se iz kurseva ne vidi uvek. A ona je ovoga puta bila veoma optimistička. To nam dokazuje obrt. Poznata ie stvar da se obrt smanjuje pri znatnim promenama kurseva. Kad kursevi skaču svet se 'uzdržava od prodaje, a kad padaju on forsira prodaju. Samo se čvrstoj, fendenciji na berzi ima da pripiše ovo kolosalno smanjenje . obrta.

_ То пат u isto vreme > даје objašnjenje i Za strukturu ропиде. Ponude lica koja su van berze nisu tako elastične, dok