Narodno blagostanje

· 29. април 1939 НАРОДНО _-пај« Које се !ттафуа mašine, signalna postrojenja, aparate slabe i jake struje i artikle za radiofoniju. Osnivači su: g.g. __D-r M. Gracić, ine: S. Стасје, D-r E. Lesić, D-r A. Bcianić __i.D-r Boža Milošević... — Okupaciiom Albanije Italija je dobila naftu, čija je proizvodnja lane iznosila 100.000 t, a koja se ove godine treba da poveća na 800.000, tako da će pokriti 40% talijanske potrebe. Od ostalih sirovina zasada se izvozi nalta U većoj

količini. Postoje naslage železne rude, uglja, gipsa, bauksita, ·

i bakra, ali se ne eksploatišu. Glavna privredna grana je ро· ljoprivreda. Površina oranice iznosi oko 300.000 ha. 1925 је _ osnovana Narodna banka sa glavnicom od 12,5 mil. zlatnih '{ranaka. U opticaju se nalazi kovani novac od 20 i 100 zlatnih - franaka i novčanice od 100 i 1000. Na milanskoj i tršćanskoi berzi kurs zlatnih franaka je bio 3,66 lira.

— EEgipatska vlada namerava da izgradi sprovodnu cev za naftu iz luke Suec u Kairo. Na taj način za slučaj rata Egipat će dobijati naftu iz Iraka i Irana preko luke Suec. Sada se snabdeva rumunskom naftom preko Aleksandrije. HOBUAPCTBO

— Улози на штедњу код немачких штедионица У марту 1939 порасли су за 136,7 мил. Рм а у фебруару за 236 мил, док у марту 1988 за 125,8 мил. Сада износе 18,6 милијарди према 184 у фебруару 1989 и 16,5 у марту 1938. Остали улози су опали, тако да пораст свих улога износи свега 47,2 мил. према 493,5 у фебруару.

—- Енглеска влада позвала је појединце и предузећа да пријаве своја потраживања, која имају у Шпанији пошто намерава да поведе преговоре са шпанском владом о регулисању заосталих - плаћања.

— Ministar finansija ovlastio ie Narodnu banku da može kupovati devize po specilalnom kursu od 258 din. za funtu šterlinga od izvoza zaklane živine, jaja, etimetilketona, metilauta, sirovog cinka i cigaret papira.

— Prema izveštaju Narodne banke poslednjih meseci saldo čehcslovačkog kliringa naglo je opao i sada iznosi oko 50 mil. K. Pošto svakoga dana stižu iz Praga nalozi za isplatu moguće je da će uskoro potpuno iščeznuti. Kako je kurs zamene krune za marku određen visoko i kruna je prema dinaru skupa, verovatno se neće održati dosadašnji kurs od 150 din.

— Mrajem prošle nedelje pošilike zlata iz Evrope u Siedinjene Američke Države iznosile su 21,7 mil. funti šterlinga. Stalno jaki odliv zlata za S.A.D. dao ie povoda рагоbrodarskom društvu Cunard-Line da brod „Antonia” odredi samo za prevoz zlata. Prema računu engleskih listova dosada je prevezeno u Ameriku 185 mil, a samo poslednjih 5 nedelia 112 mil. Engleska vlada zavela je kontrolu prodaje dolara. To je ponukalo američke banke da otvore svojim mu· Жепјата račune na dolare u Njuiorku i Londonu da mogu | da kupuju američke papire deponujući funte u Londonu.

| TPTOBHHA

— Poslovi velikog magazina Au Bon Marchć u Parizu .1938/39 podbacili su toliko da se krajem aprila neće isplatiti nikakva dividenda. Lane je isplaćeno 10,39 franaka po akciji iz rezervi. Politički događaji u svetu najviše su doprineli ovom opadanju poslova koje je izgleda zahvatilo svu detaljnu tr-

::govinu u Parizu. Naročito. je opala prodaja sportskih i fotografskih artikala i muških odela.

о — У Немачкој је донесена уредба о затварању ма'лих и за живот неспособних трговачких детаљних радњи. Као, разлози због којих могу да буду затворене наводе се: „неплаћање пореза или плата намештеницима или ако рад-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 267 ња тако слабо ради да њен сопственик мора да тражи потпору за своје издржавање. МАНА

— У Немачкој је забрањен увоз свиле за кишобране.

— По споразуму са талијанским властима говеда и свиње моћиће се извозити из оних срезова наше државе у Италију у којима 40 дана пре отпреме није било ни једног случаја слинавке и шапа.

— Савез удружења трговаца из Сплита предложио је трговинској комори у Загребу да се оснује Централно представништво Савеза хрватских трговаца. У њега би ушли савези удружења трговаца Савске, Приморске и Врбаске бановине. Комора је предлог примила и ускоро ће се одржати састанак представника наведених савеза.

— U S. A. D. objavljen je novi plan za izvoz pamuka. Od 1]. avgusta 1939 imalo bi ministarstvo poljoprivrede da plaća izvoznicima premiju od 2 centa za 1 funtu (453 grama) za vreme od 1 godine. Premiju mogu dobiti u gotovom ili u pamuku iz državnih stokova. Za ovaj plan senator Bankhead, koji ga je objavio, tvrdi da će održati cene pamuka na 9 centi za funtu i da je pretsednik Ruzvelt saglasan s nijime. Glasovi o ovom planu prouzrokovali su veliko nežadovoljstvo na berzi u Liverpoolu i pad kurseva. Terminski kursevi pali su za 20—23 poena.

— Meksikanska i talilanska vlada sklopile su sporazum o razmeni nafte u vrednosti od 2,5 mil. dolara za veštačku svilu i mašine.

— Izvozna sezona vune 1938/39 započeta je sa velikim prenosnim rezervama od 80 mil. kg. Svetska proizvodnia:.:je zbog jakog pada u Austriliji nešto manja od one 1937/38 (oko 1.900 mil. kg), tako da su za prodaju bile spremne ogromne količine vune. Za 9 meseci sezone 1938/39 prodaja vune ie silno porasla: kod Australije za 14% prema istom periodu 1937/38, Južne Afrike za 10%), Novog Zelanda 13%, Argentine i Urugvaja zajedno za 50%. izgledi za ostatak sezone su vrlo povoljni. Računa se da će prenosna rezerva biti vrio mala. Cene u ovoj sezoni su jako pale i tek u zadnje vreme izgleda da је pad zaustavljen.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— После 1929 турска спољна трговина имала је први пут 1988 пасиван биланс за 5 мил. лира. Извоз је износио 144,9 мил. (1938: 1144 мил.), а увоз 149,8 (1987: 138 мил). Потреба већег увоза настала је због индустријализације. Поручивани су уређаји за читаве фабрике, железнички материјал 32 нове пруге и бродови, Други четверогодишњи план који се већ спроводи још ће повећати увоз. Порастао је увоз из Енглеске материјала и машина за високе пећи у Карабику. Извоз се знатније повећао једино у Италију и Немачку а опао у Енглеску, Белгију и С. AL JI IO. што је потребно да се повећа извоз ради плаћања увоза, влада је решила да се што већа пажња посвети стандардизацији и типизацији робе и да пооштри контролу извоза.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Измењен је Правилник о државној трошарини. Најзначајнија измена односи се на електричну струју, чија потрошња треба да се повећа без пораста трошкова за потрошаче. Заводи се т. зв. блок-тарифа на основу које се потрошња струје за осветлење, кућне, термичке и занатске потребе региструје једним струјомером. Први блок ће обухватати накнаду за утрошену енергију за осветлење а остали за кућне термичке и занатске потребе. Трошарина на енергију из првог блока наплаћиваће се по стопи за осветлење а из осталих по стопи за погон мотора. Осим тога. одобрено је да фабрике шпирита могу вишак џибре да уступе сељацима за исхрану стоке, Неће се наплаћива-