Narodno blagostanje

Страна 280

ограничавање извоза капитала, настала је код посредника на берзи забуна како треба провести овај апел. Неки су постављали питање не тражи ли се од њих да одвраћају своје муштерије да не купују доларске хартије, а други опет, није ли им наметнут задатак да одбију да учествују у закључивању нових послова уопште. Али већина стоји на становишту да садашњи апел није исти као. и неслужбени ембарго који је раније дошао у погледу извоза капитала. Јер да се то хтело, влада би се обратила директно берзи обележивши циљ који би хтела да постигне. У овом случају упућен је директан апел самим капиталистима, да одустану од извоза капитала, али ако они хоће, посредници на берзи поступиће по њиховом налогу. Па ни од капиталиста се не тражи да обуставе налоге за куповање доларских папира уопште, уколико обављају своје нормалне

послове, него само да не беже с капиталом. У овој интер-

претацији апела берза се изгледа држи становишта које је изнео Кинс у свом чланку. Посредници на берзи сматраЈу да су извршили своју националну дужност ако упозоре клијента на владин апел, за кога претпостављају да није упознат са њим. Затим, они неће циркуларима ни другим начином препоручивати куповање страних хартија од вредности. у

Нарочиту тешкоћу за спровођење у дело владине намере налазе посредници у том што у Лондону послују и стране фирме, које се не би одазвале апелу џи требало би да Сити и јавно мишљење изврше јаку пресију на њих да и оне обуставе куповање доларских папира.

Прошло је више од годину дана како Јапан држи онај део кинеске територије који је привредно најразвијенији а на који је отпадао највећи део спољне трговине Кине, па иако настоји да нормализује прилике на том подручју, спољна трговина непрестано се смањује. Кад је избио рат 1937 магазини и Шангају били су крцати робом купљеном за време скока цена, а морала се продавати по ценама које су падале и због општег пада цена и због рата. Да би избегле ратни ризико трговачке куће су смештале нове транспорте робе у градовима изван ратне опасности, али зато су се трошкови ускладиштења пењали o 20% вредности робе, а од тога се само мали проценат могао превалити на кинеског трговца. Рат је уништио многе фабрике, тако да су се морале да изврше ипак извесне инвестиције, углавном у текстилној и конзумној индустрији. Кинеска влада код повлачења

Изумирање трговине с Кином

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр. 18

систематски је демонтирала машине и одвлачила их у унутрашњост, да би тамо подигла фарбике. То се радило нарочито код оних које су важне за рат, али и код других. По једној вести „Тајмса“ кинеска влада одвукла је код повлачења и сад у најудаљеније горске крајеве једну текстилну фабрику од 50.000 вретена, код чега је било запослено око 2000 кулија и инсталисана је иако су многи делови оштећени бомбардовањем и влагом.

Највећи промет обављају фирме које лиферују јапанској војсци, али извоз из Европе тим не добија, јер се код поруџбина претпоставља јапанска роба, макар да је лошија и скупља. У унутрашњости свака трговина наилази на јак бојкот становништва, па не може да се развија ни онолико колико би економски предуслови били за то. Некада највећи послови Европе с Кином, у железничком материјалу обустављени су потпуно.

Извоз из Кине такође пао је на најмању меру. Кинеска влада спречава сваки извоз са свог територија преко лука које држи Јапан, тако да из унутрашњости у Шангај још стижу само коже, црева, перје и нешто сезамовог семена. Волфрам и антимон не извозе се уопште преко Шангаја. Највећи део извоза потиче из шангајских магазина који су углавном већ испражњени,

Стране трговачке куће које су радиле у Кини покушале су да се преоријентирају на другу страну, највише у Јужну Америку, где је због тога дошло до снажне конкуренције нарочито између северо-америчких и немачких фирми. За ове фирме постаје све теже да обављају послове с Кином, јер се они враћају примитивном облику трампе. У освојеним крајевима Јапанци не држе свуда фактично власт, него је она у рукама герилских влада, које привреду враћају натуралном облику.

Чанг-Кај-Шекова влада саобраћа углавном преко Бурме са европским земљама. У последње време она је почела да спроводи један веома интересантан индустриски план. Пресељавање већих фабрика скопчано је с великим тешкоћама, а код повлачења требало је често једну те исту фабрику премештати неколико пута. Зато се показало да су згодније мале покретне фабрике, назване ге рилска индустрија. По плану који је израдила једна комисија, ова индустрија треба да се развија на задружној основи. Производи овакве индустрије размењивали би се за аграрне. Требало би да се образује 30 хиљ. оваквих задруга, које би запославале по 100 радника. Овим планом не би требало само да се да посла великом броју избеглица из источне Кине, него то је и покушај једне индустријализације без крупних предузећа.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

INDUSTRIJA

— Aluminij, rudarsko i industrijsko d. d. u Splitu povisilo je glavnicu od 2,4 na 4 mil. dinara.

— Љубљанско Метално акционарско друштво, чија се творница налази у Цељу, одлучила је да због великих самоуправних терета пренесе своје седиште из Љубљане у Београд.

— На главној скупштини Савеза индустријалаца у Љубљани донета је резолуциија у којој се тражи: једнако опорезивање на свим управним подручјима; укидање пореског дохотка на конфекцију и да се не одобравају више самоуправне трошарине на сировине и помоћне материје за производњу; да се извознику дозволи слободно располагање целим износом девиза од извоза; да се у циљу убр-

завања извоза приступи организацији компензационих послова; да држава не изграђује оне индустријске гране које подмирују садашњу потрошњу; да при решавању важних привредних питања индустријским организацијама даје могућност суделовања, те да се у циљу спречавања бекства кндустрије из Словеније снизе порески терети.

— Производња аутомобила у Енглеској упркос политичке кризе није подбацила. У фебруару произведено је за 21.4%, више него у истом месецу 1988, а у марту по извештајима великих предузећа такође је већа него пре годину дана. :

— И поред смањене тражње за угљем добити рудника угља у Енглеској не смањују се. Висина добити од 1985 год. остала је непромењена.