Narodno blagostanje

Страна 588

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Рад на берзи може се на следећи начин кратко да карактерише: обрт је бескрајно мали. Тражња је наравно врло мала, али ни понуда није велика. Неки државни папири држе се чак изнад минималних курсева, али је код једног великог броја индустријских папира дошло до веома јаке хосе. Скачу готово сви они папири подузећа за које се мисли да ће да раде неометано за време рата. А нарочито је велики скок код папира за подузећа која раде за народну одбрану. Сви су изгледи да ће берза за неколико дана да оживи, да ће отпасти минимални курсеви и да ће бити у већој живости но целе последње године. То закључујемо и из чињенице, да је и на другим берзама хоса и то делимично врло јака у Њујорку на првом месту, затим у Амстердаму, у Брислу, а делимично чак и у Паризу. То је сасвим разумљиво. Ако имамо пред очима прилике на новчаном и ефектном тржишту у Француској и Енглеској у последњој години Светскога рата, онда ћемо видети, да је оно било живље но пре рата, да су берзе живо радиле, да је обрт био велики и курсеви у скоку. Сад се скратило дејство ратне психозе на најкраће време и живот је почео да тече даље. У Француској н у Енглеској је новчано тржиште обилно снабдевено капиталом, а то је први услов за успешан рад берзе.

Код нас

На дан 1-га септембра наши су берзијанци били констернирани. Рат је избио, а то није мала ствар. Ратују највеће државе у Европи, а ко зна ко ће се још придружити. Оптимизму није било места, а обзиром на страховито искуство које има србијански део Југославије у Светском рату природно је, да је код њега песимизам много већи. Нервозно су берзијанци очекивали почетак рада. Али им је брзо постало јасно, да тог дана свакако неће нико купити ни једног комада хартије од вредности. То није био дан за пласирање капитала у папире, већ пре за реаливацију. Прва понуда имала би за дејство стропоштавање курса на ниво, који био тог дана запрепашћујући.

Пред оваквом ситуацијом берзијанци су се одлучили да тога дана не раде. И тако је први пут забележен догађај у историји београдске берзе, да је одржан састанак, а да није обављен ни један закључак, да следствено нису постојали закључни курсеви. Затим је затворена берза на основу уредбе с тим да почне да ради поново 8 т. м. Уочи састанка била је иста неизвесност и депресија у атмосфери, тако да се очекивало најгоре. Увек је постојала опасност да једна једина понуда, пред отсуством сваке тражње, стропошта курсеве. Берзијанци су и ту показали велику дисциплину. Они су се били одлучили да ни тога дана ништа не раде; а ако би се појавила тражња, да је равномерно поделе међу свима. Ту је сјајну одлуку са задовољством примила Државна хипотекарна банка, изјављујући са своје стране готовост, да купи папира за милион до милион и по. Та је сума подељена међу неколико папира, а укупна куповина Државне хипотекарне банке код свих папира подељена равномерно међу све берзијанце. Износи су били мали, али су берзијанци то стојички примили. Исто је било и другога дана и трећега извештајне недеље (12 т. м;).

&-IX 11-IX 124Х 131 ~14-IX 2:/59/0 Ратна штета 444— 44275 443— 435—419 419.29) Ратна штета, тер. — —— = 7 => 49) Аграрци 1921 59— 5875 5950 58— 5849/, Аграрци 1934 56.50 56.95 — 56.— 56.6'%/o Беглуци 82:50 8225 '82— 77.775 77.75 6%/о Беглуци, термин = _ 5 == = 1 6%/0 Далматинци 79— 7875 78.550 75.855 75—

6%/0 Далматинци, тер. = = == = _—

Бр. 37 79 Инвестициони 96—– 96— — — 95.58 7%о Стабилизациони — — — — 96.„95 Селигман — — — — 7'о Блер 91— 9075 — — 89 Блер 97— 96— 9575 %22— 6, Шум. аграр, ситни 76— 76— 7575 74—— 7469, Шум. аграр, средњи 78— — — — 6%0 IIIyM. arpap, KDyIIHH — — — 76.75 76.—S Паб, ситни :194— 19850 19875 Паб, средњи — — — — Паб, крупни — — — — Народна банка — — — 6.900— —

4/. Pegra 189 — — — = Лоз Црв. крста — _ <= = = Дувански лоз — — = — —

Као што се из таблице може да види курсеви су се спустили, према последњим курсевима од 31 августа, за 3—59/. То је одиста био чедан пад! 12 т. м. завршена је календарска недеља. На томе састанку Државна хипотекарна банка је купила тако незнатне износе, да је на овај начин трговина на берзи постала илузорном. С друге страче за ова три дана могла је да се одмери величина понуде, која притиска на берзи, и да се на основу тога прави прогноза за развиће курсева при евентуалном слободном трговању. Пошто је притисак био сразмерно веома маљи, ни десети део онога што се обично појављивало као понуда у критичним данима (којих је било четири пута од марта 1988 год.), то су берзијанци одлучили, да почетком ове календарске недеље, 13 т. м. почну са слободним трговањем. Пуштена је целокупна понуда на тржиште. Било је и нешто тражње. Очигледно је било да ће курсеви пасти, али да ће ниски курсеви изазвати приватну тражњу. Прогноза је била тачна. Баш је Државна хипотекарна банка на слободном тржишту интервенисала у износу који није био могао да спречи даљи пад, али који је био довољан, да код неких папира, а нарочито Ратне штете, покупи целокупну понуду тога дана. Још је интересантнија чињеница да се понуда односила на: Ратну штету, 6% аграрце, нешто на 49) аграрце, а да Инвестиционога, Стабилизационог зајма и Селигмана није уопште било, Блера у веома чедним износима. То показује и таблица курсева, завршило се са курсом Ратне штете од 419 и одговорајуће код осталих папира.

7—14-IX 95—31-УШ у хиљ. дин.

91/59// Ратна штета 3.546 2.146 дој) Аграрци 1921 143 36 49; Аграрци 1934 204 81 69/ Беглуци 1.079 808 6%/,. Далматинци 926 719 69, Шумски аграр 381 612 79 Инвестициони 345 775 79, Стабилизациони 50 – 79/о Блер 80 247 8%/0 Barep- 206 66 792 Селигман — 440 Народна банка 179 Паб. 68 368

Укупно 7.207 6.298

Покупљена је понуда са тржишта, али се с правом очекивало, да ће идућега дана ниски курсеви да изазову нервозу код једног дела ималаца хартија од вредности и натерати их на продају. Нешто слично је било и последњег извештајног дана. Било је нешто више и робе него претходног дана; али ипак у необично чедним износима. Тражња за Стабилизационим и Инвестиционим није могла бити подмирена, ни за Блером ни Селигманом, код Паба није