Narodno blagostanje

16. септембар 1939,

pri davanju objašnjenja, zašto Nemačka favorizira robne kuće. Jedno je van svake sumnji, kazao je on, naime da robne kuće služa kao regulator cena. A to je dosta da opravda njihovo postojanje.

У броју 34 од 26 августа писали смо о тешкоћама нашег житног режима услед навале велике понуде и немогућности преузимања робе у одређеним роковима. Овако велику понуду робе Призад не памти од монополског режима. За време тога режима, у кратком периоду, било је понуђено Призаду око 55.000 вагона од чега је стварно било испоручено око 42.000 ваг. што значи да су извесне продаје биле фиктивне. Овога пута међутим, за непуна два месеца, Призад је добио 35.000 ваг., али међу понудама није било фиктивних. То се најбоље видело по журби трговаца и задруга да што пре добију диспозиције како би могли даље куповати. Са диспозицијама пак уколико је роба више пристизала, нарочито шлеповска, ишло је све спорије, док се најзад није увидело да због недостатка довољног броја пловних објеката роба неће моћи да буде преузимана у уговореним роковима. Такво стање натерало је Призад да у два маха допуњава своје услове за преузимање купљене пшенице.

По првобитним условима преузимање се врши у року од 14 дана са правом купца да овај рок продужи за 8 дана бесплатно односно још за даљих 8 дана уз надоплату 1.50 дин. по мтц. за трошкове чувања робе и камате. Практично дакле Призад је требао да преузима робу у року од 24 дана односно, у крајњој нужди, 30 дана повећавајући, у овом случају, коштање пшенице за 1.50 дин. Ови рокови могли су се држати само под условом располагања одговарајућим капацитетом саобраћајних објеката. Пошто то није био случај није преостало ништа друго него да се продужавају рокови преузимања односно да се преузимање ешелонира привременом магацинажом код продаваца. 17 августа извршена је промена услова продужењем права Призада за преузимање новокупљених количина шшенице до конца септембра са надокнадом од 3 дин. по мтц. Како се ситуација ни после тога није поправила 1 септембра извршено је поновно надопуњење услова преузимања; овога пута рок за преузимање продужен је до 15 односно 31 октобра с тим да надокнада за трошкове чувања и камате у првом случају износи 2.50, а у другом 3.50 дин. по мтц.

Допуна житном режиму

Немогућност да се велики прилив понуде саобраћајно-технички савлада имала је за последицу тешкоће житног режима (који би, да су прилике остале нормалне и да је велика понуда потрајала само још десетак дана био озбиљно угрожен), имобилисање капитала друге руке (трговаца и задружних организација) и огромно повећање разлике између интервенционе и цене коју добија произвођач. Продавци Призаду реализују продају односно добијају паре на бази возаринских докумената. Према томе, што се више одуговлачи са диспонирањем робе утолико продавци спорије долазе до пара, морају да држе робу у магацинима и постају имобилисани за даље куповине. Како је понуда, иако нешто мања, постојала и даље, друга рука куповала је све теже услед чега је, сасвим природно, цена падала. Последњих дана (у првој десетини септембра) на појединим локалним тржиштима појавиле су се марже од 40—50 дин. по мтц. Друга рука искористила је хитњу продавања и под изговором да Призад не преузима робу плаћала веома ниске цене. Сасвим је вероватно да овако ниске цене неће дуго трајати, јер се најзад морају појавити и млинови са већом тражњом. Ако пак тада, када се буде јавила тражња млинова, не буде било довољне понуде,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 583

онда се лако може десити да цене порасту, а У крајњем случају чак и да пређу интервенционе цене. Ако би се ускоро за такву евентуалност јавили изгледи, а Призад дотле не би био у могућности да купљене количине преузме, продавци би искористили своје право излажења из обавеза према Призаду и продавали пшеницу на другој страни, или чекали на више цене. У том случају отпала би могућност стварања државних резервних стокова према Уредби о резервама хране за потребе војске и грађанства,

Да би се то спречило донета је Уредба о обавезном чувању односно предавању пшенице продате Призаду са новим продужењем рокова преузимања и високим казнама према лицима која се буду огрешила о прописе уредбе. Приватно-правни однос између Призада и његових продаваца односно ових и лица која су њима продала пшеницу претворен је овом уредбом у јавно-правни однос.

Уредба обавезује све продавце пшенице Призаду да у целости изврше испоруку продате робе. Исто тако она овлашћује Призад да рокове преузимања робе продужи и преко уговорених и то за највише 12 недеља ако то јавни интерес буде захтевао. У случају продужења рока преузимања Призад плаћа продавцима 0.50 дин. по мтц. за сваку протеклу недељу дана. Исто тако Уредба обавезује и продавце робе другој руци — трговцима и задругама да продату робу држе на расположењу. За прекршаје прописа Уредбе предвиђене су казне од 10.000 до милион динара.

Ратне прилике измениле су преконоћ лице новчаног тржишта у Лондону. Све до последњег дана Енглеска је водила политику либерализма. Али кад је већ било извесно да ће се поћи у рат извршене су реформе на новчаном тржишту које иду за тим да га прилагоде потребама рата. Прве мере су биле напуштање одбране курса фунте да би се штедело злато, наређен је попис страних хартија од вредности које би могле послужити као средство плаћања. Забрањен је извоз злата, хартија од вредности и страног новца и проглашена обавеза да се злато и девизе продају министарству финансија, преко Енглеске банке. Забрањен је и формално извоз капитала и биће дозвољене стране емисије капитала само у случају где није потребно извозити новац (блокирана потраживања) или ако је то у националном интересу.

За стране валуте установљен је принудан курс и одређени посредници преко којих ће се послови моћи обављати. Девизе ће се додељивати приватним лицима према потребама увоза. Сваког дана у 10 сати Енглеска банка установљује цену злата које овлашћена лица купују за њен рачун од публике.

Министар финансија донео је одлуку да сва средства плаћања, девизе и валуте, концентрише у једну резерву. У вези с тим Енглеска банка пренела је на Егализациони фонд злата у износу од 161 мил. фунти стерлинга тако да је њој остало још 102,1 милиона. Егализациони фонд имао је 31 марта 416 мил. тако да његове резерве сад износе преко 500 мил, фунти стерлинга. Енглеска има сада скоро два пута више злата него 1914, кад је банка имала 26 милиона, а у оптицају се налазило око 125 мил. укупно 150, што по садашњој цени злата претставља преко 309 милиона. Због овог трансфера смањено је покриће новчаница у злату а повећано у државним хартијама од вредности: Али за толико Егализациони фонд има мање ових хартија. Максимални оптицај овако покривених новчаница повишен је на 580 милиона, а досада је било дозвољено нај-

Финансиска мобилизација у Енглеској