Narodno blagostanje

28. октобар 1939.

са za 46 ти. па 344 ши. Фп. То је уегоуафто и џез sa риštanjem u saobraćaj novih пагаса. Dobitak držav«# na iskivanju pojavliuie se verovatno u pasivi јао potraživanje dr-

žŽave. Jače nego u ostalim neđeljama bilo ie iskorišćavanje

kredita po eskontu. Po svemu izgleda, da su u tome u prvom

Стање Наролне банке (у мил. дин.)

84-XIT|Sa1-XII| a4-XII| 45-X | 22% ~

АКТИВА 1936 | 1937 | 1988 | 1989 | 1939 Подлога | | i злато у касама — — |1.588,3 1,706,2/1.898,8|1.976,1 !.976,1 злато на страни — — | 9577 1,5) 10,8! 16,8: 19,5

Укупно — |1.626,0 1.713,7,1.909,6 1.986,9,1.986,9

Девизе које ве улазе

552,3| 453,2 648,5) 627,2 630,8 | i |

подлогу — — — — —

Непокрет., завод за из- | раду новч. и намештај 155,1

Држ. Благајни — — — | 6000) 600,0 600,0) 600,0| 600,0 М. Ф, по Ур, од 26 УШ и | | | | 16-1Х 19839 — — — — | | | 928,2, 550,5 Вредности рез. фонда — 137,6 155,8 228,5 240,8. 240,8 Вредности ост, фондова 28,8, 29,51 88,7) 386) 38,6 | |

160,4 185.1 2045! 205,9

Разна актива — — — | 819,6/2.037,2.2.147,52.694,7 | 2.634,8 ПАСИВА |

Капитал — — — — — 180,0, 180,0 180,0 180,0 180,0

Резервни фонд — — — | 158,5) 2000 2357 2448 244,8 Остали фондови — —| 299 |

3,1 375) 8394 394 о

| Новчанице у оптицају — |5,408,5)5,358,7 |6,920,7 9.076,5/9.010,0

Обавезе по виђењу: потраживање _ Државе | 594 17,8 381 381 38,2 ipo pdbyha — = = | бука <88,0):.080.0) 882,4,1,001,2 расни пазуни - — | OI86|LU47| 080,1| 573,5| 5387

Укупно — |1620,2 2409,72.008,21.4942 1578, 1

Обавезе са роком — —| 50,00 50,0 30,0 100,0: 265,0 Разна пасива — — —| 2845) 368,8 232,7 385,8! 465,5 Оптицај и обав, по виђ., |7,087,8 8.291 ,3.9:01 4,0 10.510 10.538,1 Укупна подлога: | |

-= 28.5'/, npH. — — 12,089,5/2.202,1.2,458,9)3.179,1/3.179,1 3M. y Kac. 28.5"/, HpHM. |2,041,0/2.102,5/2,440,0/8 161,8/8.161,8 yKyHHO HokpHHe — — |29689/ 2654 2722%/,3007% 3002% покриће у злату — — |2729%/ 0 |26449/,| 27069, |2991% |2986%

redu sudelovale izvozna trgovina, industrija, a zatim i banke Za isplatu uloga, Novčaničnih opticaj se smanjio za 66.5 mil. na 9.019 mil. din. Zbir opticaja i obaveza po viđeniu povećao se za 17.4 mil. na 10.588 mil. din. Podloga je ostala nepro-

menjena, tako da se kvota pokrića samo neznatno smanjila na 30.02%/.

Београдска берза

Извештајна недеља од !9-26 -Х 1939 ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Како неке новине гледају на скок курсева.

Један лист пише о развићу курсева у претходно! извештајној недељи: |

„Државни папири продужују са скакањем истим оним темпом како су прошлога месеца падали. Заиста непознати су узроци на основу којих се курсеви дижу; леже ли они на реалној подлози данашњег мирнијег стања у светској

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 685

ситуацији, или пак на моралној подлози наших берзијанацар Доводе се у сумњу и обе ове желеће констатације, јер прво у међународној ситуацији се ништа није изменило, пошто је још увек све мутно, а код овог другог знамо да су наши берзијанци још пре петнаест дана тако немилосрдно срозавали курсеве. Тачно је пак да се курсеви дижу у минималном промету."

За известиоца је дакле загонетно скакање курсева. У место одговора на питање, зашто скачу курсеви, ми можемо одговорити једним другим питањем: зашто скачу курсеви у целоме свету, и у земљама, које су непосредно ангажоване у овоме тешкоме рату, чији се домашај и крај не могу да сагледају А папири скачу у Енглеској 4 Француској. Ево шта каже најмеродавнији известилац са берзе, онај лондонског Тајмса од 21 т. м: „После малог устезања јуче, ове недеље је тржиште ушло у други стадијум реконвалесценције после парализе у коју је било пало у почетку рата. Први стадијум је завршен престанком понуде или снажним смањењем исте, која је долазила из нервозе, да се створи што већи ликвидитет. Свршетак тог стадијума био је обележен пре недељу дана осцилапијом курсева Ратног зајма око минимума. У овој недељи је тај папир скочио за три тачке. (Ова недеља је напредовала због тога што се појавила приватна тражња, и што су поништени налози за продају, што је све пак изазвало надјачавање тражње над понудом. Напредовање курсева је било рапидно. Нико не може да претскаже колико ће бо да скачу курсеви, ако се још знатно не прошири BOлумен послова. Али је јасно да један део капиталиста купује папире, јер осећа да ће они и даље да скачу, Нарочито је скоку курсева допринео потпис уговора са Турском. Исти случај и у Паризу!

Кад курсеви могу да скачу у Паризу и у Лондону где држава троши милијарде дневно на рат, зашто да не могу да скачу код нас, Зашто да код нас буде горе него тамо Свакако да су код нас курсеви скочили много јаче него и у једној другој земљи, али нигде нису ни приближвно толико били пали као код нас. Реакција је адекватна акција. Ни ми не можемо да проричемо будућност курсева, као ни берзански известилац „Тајмса“, али ни ми немамо повода, као ни Енглези, да правимо песимистичке алузије због скока курсева.

Нама није тешко да погодимо психолошко стање онога који је дао оваку информацију. Њих је врло много на берзи. Ми смо то већ истакли: берзијанци су пред колосалним стропоштавањем курсева — над којима је јавна рука била изгубила сваки утицај — продавали и то већином врло ниско, јер су све нервознији били у колико су курсеви више падали. Толики се песимизам докопао наших берзијанаца, да су сматрали да Ратна штета мора да пад: не на 300. Међутим обрнута је пара! Курсеви су пошли горе, а берзијанци нису стигли да се покрију и сад стоје пред алтернативом: или да купују сад, иако су курсеви много скочили, или да чекају, а курсеви могу још јаче да скоче. Код оваке алтернативе тешко је решити се. Али једно је свакако сигурно: нити ће курсеви ићи до неба, нити има силе која ће их стабилизирати. Берза је немирно тле,

Још једна сјајна недеље. У искушењу смо да се послужимо изразом, који је прошлог века био у употреби ца нашим вашарима од окретних продаваца: „еспап го-. вори'! Исто тако много говори о извештајној недељи доња таблица курсева.

19-X 20-X 93-X% „ 94-% 25% 26-Х даљој Р. штета 428— 42350 481— 437— 440.75 438ој Р. шт., тер. — ___ adi 436 — Ја ћоју Аграрци 1921 — = == 1 = Ба