Narodno blagostanje

Страна 150

изводњу, свега 7 мил. дин. Паушал је био душу дао за свођење трошарине на минимум, Благодарећи свему овоме може се слободно рећи да су обвезници трошарине пролазили одлично; на име трошарине плаћали су минималне износе, а трошарину су преваљивали и на произвођача и на потрошача; први-

ма су смањивали, а другима повећавали цене. Ре-.

форма трошарине пореметила је ову рачуницу; убудуће трошарина ће се морати платити и формал-

но-правно нема никаквих могућности да се плаћа,

мање или, шта више, изврда плаћање. Таква реформа, сасвим природно, за све интересенте створила је потпуно нову ситуацију. Куп-

ци су се повукли са пијаце ради сналажења, на Tp-

"жишту је наступила стагнација и цене су почеле да попуштају, а нарочито за слабија вина, На: другој, страни у трговини на велико и на мало почело се

са повећавањем цена на рачун трошарине. Тргови--

на, рачунајући с тиме да ће у будуће морати да пла-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

:% гБрг 10

ћа пун износ трошарине, показује тенденцију да ради потпуне безбедности пребаци што више и на произвођаче и на потрошаче. То међутим није тешко код једног артикла који се већ годинама налази у хиперпродукцији. Али падање цена ни из далека није било у оним размерама како се то тенденциозно приказује, До тога није могло доћи из простог

разлога јер ситни произвођачи немају више робе, а

крупнији и имућнији, кад је овако стање не излазе на пијацу. Следствено ако је интервенција заведе-

на са циљем да се помогне ситним произвођачима

онда. је она била непотребна; јер сем изузетних случајева нема коме да се помаже. На тај начин она ће. ићи у корист. оних који су могли да прегурају садању стагнацију и мање цене и без државне интервенције:. Најзад, била је непотребна -и- због тога што је, услед ратних прилика у Европи, у изгледу већи извоз вина па ће то сигурно довести до повећања промета и цена. 1. ; : -

ТУ КРИТИКА НАЧИНА ИЗВОЂЕЊА ИНТЕРВЕНЦИЈЕ _

Из онога што је до сада објављено у јавности интервенција на тржишту вина и. ракије треба да буде социјалног карактера! Принцип је да се купује од најбеднијих и то у ограниченим коли-

чинама: вино до 1000 литара, а ракија до 300 .ли-–

тара. Свискове лица која ће имати право да продају. одређене квантуме израђиваће сеоски одбори, који ће у ту сврху бити организовани. Откуп ће вршити органи Призада који ће основати неколико станица. Морамо признати да нам цела ова конструк-= ција не иде у главу. Интервенција која има за основу куповање и цене спада у област економске, а не социјалне политике. Ако се пошло од тога да је поремећен однос понуде и тражње, да су услед тога цене пале и да следствено, у циљу поправљања цена, треба извесан квантум изузети са тржишта, онда интервенција може да буде успешна само. ако постоји обавеза интервенијента да преузме сваку понуђену количину. У противном имали бисмо две цене, а то би значило још горе стање од онога које карактерише ниска цена. Ако се жели јединствена и то виша цена, онда се мора бити приправан да се купи све што се нуди. Интервенција може да буде и друкчија, ограничена на куповину извесног. квантума колико је потребно да се тржиште моментано растерети. У томе случају нпр. орган државе јавља се као купац на критичним местима, извлачи са тржишта извесне количине и самим тим за остатак ствара повољнији однос између понуде и тражње. Таква итервенција може да буде ограничена територијално и квантитативно; она може да се односи на артикле код којих је до поремећаја дошло моментано услед извесног сплета непредвиђених околности и где се ради о моментаној помоћи. Али као што код опште тако и код ове ограничене интервенције у питању је искључиво артикал.за који се интервенише. Социјални положај имаоца, артикла претставља споредну ствар. Ако се интервенише ради тога да би се откупиле извесне количине ОД најбеднијих којима треба помоћи онда то. не спада „у домен интервенционе тржишне политике, већ социјалног старања. Ако се пак интервенише ради извлачења са тржишта сувишне количине и држања цена онда је први услов да се куповине равнају према потреби 'односно према порасту интересовања осталих купаца и кретања цене. NI ДАН

·Призад није монтиран за предложени начин рада. Ако се пак упусти .у овако замишљени посао, без обзира што то неће бити могуће извести технички, за њега то може да буде таква авантура која би му могла донети далеко веће непријатности од целокупне досадање критике. Неуспех до кога би сигурно дошло не би се просуђивао објективно, већ би се разлози нашли у неспособности Призада. Не треба ићи даље него потсетити само на. партијско-политичке утицаје који ће неминовно доћи до изражаја у организацији сеоских одбора и у њихо-

свом раду. Ситација је таква да би се ови одбори

поставили над Призадом и диктирали му шта, како и колико има да купује. Призад би био немоћан да савлађује отпор одбора, а с друге стране у самим

"одборима водила би се борба. Како је несумњиво у

интересу и Призада и државне интервенције да до овога не дође то треба безусловно-одустати од предложеног начина рада и организовати посао на ко-

мерционалној основи, водити га стручно и опрезно,

јер је у питању врло осетљив артикал. |

Друго важно питање интервенције јесте откупна цена. По свему ономе што је до сада речено

„ова треба да буде већа од тржишне. За ракију по-

миње се цена од 4—4.50 дин. за литар од 10 гради,

„а за вино према јачини од 2,50 до 4 дин. Ако се при

томе узме у обзир да Призад треба да откупљује најслабије квалитете, онда би предвиђене цене биле 50—100% веће од садањих тржишних цена, одно-

"сно 30—50%. веће од цена које су важиле на тр-

жишту пре реформе трошарине. Повећање цена при истовременом ограничењу интервенционих куповина аутоматски OH брисало, куповања и најмањих количина од стране других интересената. Према томе, и оно мало промета што сада постоји имало би да престане, док би Призад и финансијски и технички био у могућности да прихвати целокупну понуду. По уредби о интервенцији Призад „може у сврху извоза вршити куповине вина и ракије", дакле није обавезан ни у погледу сталности ни у погледу

„количина откупа. ·Најгора последица замишљеног

начина интервенције била би две цене на тржишту

"тј. још већи хаос и директно штећење интереса прод„извођача. | | M O