Narodno blagostanje
Страна 230
__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 15 _
štima sa kojih je otpao uvoz ratujućih zemalja i onih” koje se nalaze u radijusu ratnih zona Које sprečavaju”
normalan izvoz. Međutim, za ovo su važne tri činjenice: ;
prva, da rat dolazi posle višegodišnje depresije koja je u mnogome umanjila kupovnu snagu ovih tržišta, da je” najveće tržište Dalekog Istoka — Kina — iscrpeno tro-' godišnjim ratom sa Japanom i najzad, da je posle rata u svima ovim zemljama proces industrijalizacije bio re-" lativno vrlo jak i sistematski smamjivao njihovu zavi-"
snost od uvoza. Nasuprot ovome stoji daleko veći Ка 1
== ı
pacitet američke produkcije u poređenju s onim 191418 god. Sledstveno i šanse američke privrede za ekspan-" ziju na ovim tržištima znatno su mahje pa |e i ona primorana da računa sa ratnim nabavkama evropskih ratujućih zemalja. 1 Dakle, perspektive za razvoj svetske trgovine порšte, a naročito sirovinama i njihovih cena ovoga puta sasvim su drugojačije od onih koje su postojale u ptošlom svetskom rata. Izgleda za neki naročiti porast cena, za sada, ne postoje.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Контрола цена у зараћеним“ земљама има двоструку свр=' ху: с једне стране да се по трошачи заштите од скупо=ће, која је неизбежна после“ дица привредног поремећаја у рату, а с друге стране она је мера ратне привреде. То значи да је контрола цена средство да се олакша покривање потреба рата. Контроли=шу се цене сировина које употребљава ратна индустрија“ и трошкови прерађивања, да би се на тај начин обезбеди-' ло што јевтиније снабдевање војске, а с друге стране да“ се тако контролише добит предузећа ратне индустрије и ограничи на просечни ниво. Мако треба да заштити потр2-=шаче од скупоће, контрола цена у ратно привредном ин: тересу може да одреди за њих виши ниво, да би на тај
Режими цена у зараћеним земљама
начин ограничила потрошњу и смањила производњу ових ·
артикала, а тиме се ослобађа један део радника за воску. или за ратну индустрију. СЕ
Док контрола цена иде за заштитом потрошача може се провести релативно једноставно. Најпростији начин | је максимирање цена. Али чим она мора да буде и ратно“ привредна мера, њено спровођење је много компликованије. У првом случају она је могућна у слободној привреди.
У другом она је остварива само тако ако се предузме низ
планско привредних мера, тако да је контрола цена једна“ од њих; Садашњи рат изазвао је потребу ратне привреде“ у Енглеској и Француској, које су одбијале да је заведу“ пре, иако су неки политичари захтевали. Напротив, у be мачкој ратна привреда била је организована још пре рата,
тако да он није донео битних измена. Супротно код Фран-“ цуске и Енглеске, и уколико и оне уводе ратну привреду“
смањује се разлика која је пре рата постојала између“ њихове либералистичке и немачке дириговане. Али према специјалним приликама у којима се оне налазе разликују се системи ратних привреда па и контрола цена у њима.
У Немачкој су биле извесне цене контролисане још од 1933. Али тек 1936, кад је почело велико скакање цена на светском тржишту донесена је одредба о забрани повишења цена, Посебан режим предвиђен је за артикле“ који се израђују од домаћих сировина, а посебан за артикле чије се сировине увозе (текстилна индустрија. коже каучука и нежелезних метала). Цене аграрних производа. биле су дириговане потпуно независно од цена на светском тржишту, на нивоу који је омогућавао рентабилност производње. Трошкови производње били су контролисани и пре рата, јер надлежни органи нису могли друкчије да доносе одлуке о диригованим ценама. Дириговање вршено је јединствено, а на челу читавог контролног апарата стоји комесар за цене читавог Рајха.
Кад је дошао рат, требало је да дириговање цена;
још више води рачуна о потребама рата. Његово спрово=:
Бење отежано је било приликама које је изазвао рат. Извесних артикала је нестало, или их је било много мање, тако да је постојала опасност да то изазове веће кретање цена иако су оне биле под контролом. За Немачку био је проблем како да се цене одрже стабилним, и зато је било потребно да се одмах уведе рационирање потрошње, да не би велика тражња од стране економски јачих потроша-_ ча поколебала цене. Веће поруџбине код ратне:индустрије_ омогућиле би и већу добит, па је дириговањем цена и њу. гребало ограничити. Цене артиклима потрошње не смеју се обарати, а уколико би се оне морале да повећају због већих трошкова производње, предузећа морају да настоје да појачају рационализацију, морају да узму један део ве: Бћих трошкова на рачун добити, и на крају, ако нема из-
" лаза, могу се повећати цене. Досада су цене аграрних тро-
извода остале непромењене, а и кирије.
Један предуслов за успех дириговања цена је, да остану непромењене наднице. То је било проведено већ пре рата. Сада је та мера пооштрена утолико што се прековремени рад плаћа, ако траје дуже од десет часова, док је пре рата плаћан после деветог часа.
У Француској постојала је контрола цена још од 1936. Али она је спровођена полициским мерама: није успела, највише због тога што су наднице скакале. У рату, тек 9 децембра 1939 забрањен је скок цена са 1! септембром 1939. Забрањено је и скакање цена, а постојеће су смањене на тај начин што се радно време које је дуже од. 41 часа недељно плаћа са 60%/• нормалне плате по часу. Остатак од. 40%. улажу послодавци у фонд националне солидарности, из кога се помажу фамилије војника. |
Цене извесних сировина дошле су у рату под контролу појединих министарстава, место што су биле досада под контролом органа за надзор цена. Цене се могу повисивати само по одобрењу органа који су за то установљени, и молитељ мора да образложи зашто је то повишење постало нужно. Пер него што се дозволи треба да се покуша смањити трошкове производње. Контролу аграрних цена врше делимично одбор за цене, а делимично министарство пољопривреде. Карактеристика код Француске је да нема јединствену контролу цена. Затим, релативно много је већи увоз сировина, којима су цене скочиле, него што их увози сада Немачка, па је и то разлог што су цене у рату у Француској много више скочиле, животним на мирницама на велико за 20% а сировинама и полуфабри-=: катима за 309. Тешкоћа код дириговања цена искрсава зато што су цене готовим артиклима стопиране, а сировинама које се увозе скачу слободно. Да би се накнадили губитци који тим настају образоване су благајне за изравнање, у коју врше уплате индустрије које раде са дома-. ћим сировинама. ;
Још је теже било провести контролу цена животним. намирницама. Кад су у току зиме цене почеле. јаче да