Narodno blagostanje
Страна. 286
„Абе „Фа: тије: рајтаНпаса Кој за: та порте от уев ро- ·
- -dinu-:dana. 0 lo teg:na Пана 0 državnih ~
уварага.-
; ON je КЕ ове su о Обен габон“ пеsposobni da neguju tržište: državnih efekata. Iz- 'partisko-poli„.tičkih razloga, iz raznih računa, mi imamo jednu neregularnu : emisiju ovoga papira, koja se protegla u beskonačnosti koja - treba da iznese. čitavu milijardu. Papir se deli agrarnim inte-
+ Tesentima, a ovi ga bacaju na pijacu, kako ga prime. To ima · ..za dejstvo da i oni paketi ovoga papira, koji su зуоједођпо |
našli put u privatne portfelje, ne mogu da se konsoliduju, ne mogu da se smire, već su stalno u nervozi, na gotovs. Васапје
. [08 papira од strane agrarnih interesenata na tržište povlači '
sobom ponuđu istog papira i od strane onih koji su ga kupili u nameri da ga drže.
Mnogo је političkih primesa u berzanskoi. atmosferi. Ove “dejstvuju nepovoljno. Kad su i faktori u zemlji, koji mnogo više treba da znaju nego berzijanci, poslednje dve nedelje pokazali uzbudjenje na razne lažne vesti i namerno bacanje bombica u naš javni život, onda ne bi bilo nikakvo čudo da i berza reagira na te dogadjaje. Poslednjih dana. je i italijansko držanje postalo predmet razgovora na berzi. Neobično je dubok utisak ostavila vest da je Engleska obustavila cir· kulaciju brodova kroz Sredozemno more. Može se misliti kakvi su motivi to diktirali. Sve to zajedno čini da se berzijanci uzdržavaju od kupovine, — jer oni nemaju šta više да prodaju; oni su odavno bez robe. Međutim, celokupna ta politička nervoza ostala ie zatvorena u berzanskoj atmosferi; ona se ne prenosi van berze. Mi moramo i po stoti put da podvučemo, да је sjajno držanje jugoslovenskih kapitalista koji su uložili svoje kapitale u državne hartije od vrednosti. Za to je najbolji dokaz ovaj minimalan obrt na berzi, koji se · proteže miesecima. Može se reći da nema nikakve ponude od strane: publike ida je ovaj mali obrt rezultat transakcije izmedju berzijanaca. Jedino što Dalmatinci dolaze iz publike, ali, kao što, rekosmo, ;na inicijativu agrarnih interesenata Коjima svakako _ trebaju pare.
· Merodđavni faktori izgleda da nisu ništa па iz dugogodišnje istofile našeg tržišta državnih efekata. Nije sveiedno kako se kreću kursevi na berzi. Mnogo je puta:do sada trajna. slabost. jednoga papira imala za posledicu ikolebanje i gad sviju: ostalih papira. Tako: je. bilo dok su Begluci bacani na-pijacu. Ali nam ni jedan papir nije doneo toliko 5566 Коliko: Dalmatinci.
Obračuni | 197301 bio je 44,55.
| DEVENO T RŽIŠTE.
| ТЈ prošlom broju izneli smo podatke o-engleskom ratnom: budžettt::na-:osnovu prvih sumarnih vesti. ада raspolažemo materijalom iz budžetske 'diskusije, na osnovu koga se dobija jasnija slika o' finansijškoj politici u ratu. Pisaćemo o tome u sledećem broju. Zasada ćemo samo đa konstatujemo đa je prvi ratni budžet donćo nekoliko značajnih mera, na koje:je naročito snažno reagovala berza, pa se to odrazilo i na kursti funte stertinga. "MOJ Nidiorku kurs fante sterlinga pao je sa 8:59 па 3,50. Budžet je-ostavio пероуо пи impresiju : zato о 'se ogroman deo rashoda mora da pokrije zajmom'tako da је брагпозе inflacije "postala konkretnija. To je bio" Tazlog novom jačem' odliva“ stranih potraživanja iz Engleske. Ovoga Du a povlačili su se kapitali koji su: dosada bili najmirniji. e, iako je funta postala kontrolisana valuta, ipak tra-
Феја je toliko jaka да se još uvek izvestan promet: ддђага _
viši :posredstvom~funte:i zvan~ područja: bloka: sterlinga. To је: Tazlog:. išto:su izvesne”strdne-firme držale u Londonu veće iznose u funtama. Posle objavljivanja ratnog budžeta, i Ovi
su kapitali nespokojni i povučeni su veći iznosi. To je dovelo.
1 HAPOJUHO БЛАЛОСТАЊЕ __________ ен
| езКе Фгире гагтепјији še ffanak' i funta po kursu pr n ” Govijih zapleta, pa se taj kurs održava i na berži. Sa Šved-
Бр:18
"бо jačeg pada funte u Njujorku, a 'druFi razlog je taj što se uskoro očekuje povećanje 'broja artikala koji 1 то да 'izvoze samo :za zlato ili neke slobodne valute, У
' Na kurs norveške:valute u Londonu ratna situaćija nije {mala · uticaja. U području” u kome Se nalaze francuske i
aj-
skom poslovi se teško obavljaju zato što je ona odsačena potpuno od zapadno evropskih berzi. Poslovi se “obavljaju samo telegrafskim putem. Kurs švedske krune popustio je u Londonu i Njujorku. Pre sadašnjih komplikacija Švedska je iZvezla svoje zlato. Početkom rata Švedska banka imala je 46 mil. funti sterlinga zlata, a od tog vremena izvezeno je u
'SAD 36 miliona. Kako ie jedan deo zlata još pre septembra
držan u inostranstvu, pretpostavlia se da se u samoi zemlji nalazi neznatna količina. )
Na našem deviznom tržištu poslovalo se samo tri dana 1 izveštajnoj nedelji. Kursevi su bili stabilni kod svih slobodnih valuta. Od klirinških nešto labaviju tendenciju imali su poslednjeg dana grčki bonovi, ponuđa je mnogo jača od tražnje.
Slobodno tržište
Stab. =
30/V 28,5% 1/V 2/V London 194,10 157,40 192,99 192,99 Pariz 109,93 89,15 109,32 109,39 Njujork 55,— 44,50 55,— 55Ženeva 1.283,18 1.000.— 1.233,18 1.283,18 Amsterdam 2.920,78 2.368,50 2.920,78 2.920,70 Brisel 928,50 753,— 927,35 927,85
Privatni klirmg:
Berlin 1.480,— — 1.480,— 1.480,Berlin, ter. —— — —_ Grčki bonovi · 30,50 НИ _ 30,75 = Sofija 98,— — 98 — = Milano 228,83 — 228,83 228, 83
Zbog blagdana i obrt je. bio mnogo manji nego obično, a zato je bio uoči njih izuzetno velik. Od 19,6 mil. ukupnog obrta na nemačke marke. otpada 9,787 hiljada, dolare 6.102 hiljade, švajcarske franke 9,145 hilj., grčke bonova ·279 hilj., funte sterlinga 654 hilj., holandske forinte 292 hili., belgijske franke 384 hilj. i na leve 50 hiljada. Tražnja deviza zadovoljena je između 15 i 30%.
U Cirihu devizni kursevi bili su sledeći:
31-XIL-37 31-XI-:38 31-XH-39 | 1-V | 23-IV Pariz 14,68 _ 11.6220. 10—. 8,865 894 опдоп 2162 2063 17.65 15,65 „ 15.755 Amsterdam 240.60 240.60 287.37 286.85 236.75 Njujork 430.50 443— 445.90 446.— 446Brisel | 2470 7475. 7520 7485 Milano ____________2/50 са 225
Робно | тржиште |
Пшеница. = "Од половине. априла. утовари пшенице у прекоморским земљама за Европу били су знатно већи
како. према овима последњих. недеља _ тако. и према. онима
У истом. периоду. прошле године. ПО Је, после дуже _ Ре први. пут. да су _ се утовар повећали. Поред. отв
neba. прети авна се ТЕ Европа почев од сада па све до жетве морати да увози више пшенице па да ће то не-