Narodno blagostanje

Страна 468

težnih sredstava, ipak on nema karakter inflacije sve dotle dok stoje cene na istom nivou. Takva je politika čak korisna kao sredstvo za oživljavanje privrede.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

A to je mogućno samo u totalitarnoj privredi. Kod nas toga nema, pa zbog toga svaka nova emisija vodi u inflaciju.

II REKORDNI PRIVREDNI POLET KOD NAS KOJI MNOGI NEČE DA VIDE

Da se vratimo na prvi članak »Vremena«. Formalno to nije članak, već komunike — kako po naslovu (»Raspoloživa novčana sredstva vrafiće se u privredu«) tako i po tome što se ne izlažu dokazi ni protivdokazi, već se izlažu imperativi, kako ih pisac shvata. Osmova piščevog gledišta nalazi se u sledećem pasusu:

»Privredna preduzimljivost u našoj zemlji nikada nije bila naročito velika, danas je usled povećanog — i ako samo izmišljenog — rizika manja nego ranije. Ljudi koji raspolažu kapitalom teško se upuštaju u privredni posao na duži rok, a svaka proizvodnja traži dugoročne investicije.«

Ovo je iz osnova netačno. U prošlom broju »Naтодпог Бјасозбапја«, u članku »Rekord zaposlenosti«, ukazali smo na rekordno razviće prerađivačke privrede u prvoj polovini ove godine. Nemogućan je ovakav ipolet trgovine, industrije, zanata, bankarstva itd., ako

nije cela privreda u poletu. A to dokazuju sledeći podaci: »Tempo porasta broja osiguranika u aprilu premaša sve iz ranijih godina. Izvoz se popeo na 743 mil. u maju, a to je najveća cifra koju smo postigli poslednjih godina. Uvoz je iznosio 516 mil. Indeksi rudarske i topioničke industrije stoje takođe u blizini svoga maksimuma, prvi 165,4, drugi 246,5. Kod Poštanske štedionice ukupan promet povećao se sa 9,64 milijardi na 11,40 milijardi od aprila đo maja, a od toga na sam virmanski promet otpada 61.21% „prema 57,40% u aprilu. Kod Državne hipotekarne banke bilansna suma porasla je za pola godine sa 14,5 milijardi na 21,6 milijardi. Broj putnika prevezenih па železnicama fantastično je skočio itd.« ·

Ogroman polet privredne radinosti u Jugoslaviji izvela je privatna inicijativa. Ona je dovela do ovoga prosperiteta. Pogrešna je dakle osnovna postavka iz koje se izvodi potreba za državnom inicijativom.

IV KAD DRŽAVA INTERVENIŠE

Treba razlikovati dve vrste državne investicione delatnosti: jedna |e za tekuće potrebe, a druga sredstvo za oživljenje privredne delatnosti. Tekuće državne potrebe u investicijama izvode se u granicama reguliranih finansiskih izvora i eventualno, saobrazno uslovima tržišta kapitala, raspisanog i slobodno upisanog i plaćenog zajma. Država nema prava da za tekuće potrebe (zgrade, saobraćajna sredstva itd.) pribegava vanrednim merama, kojima se nijedna ratujuća država za prvih deset meseci nije poslužila.

Kod takvog stanja privatne privredne delatnosti niko do danas nije pribegavao sredstvima za oživljenje privrede. Te se mere čuvaju za privrednu depresiju. Ima i izuzetaka; na pr. nemački četvorogodišnji plan. Ali ovaj nema nikakve veze sa politikom oživljavanja privrede. On je inagurisan u momentu Кад је петаска narodna privreda bila bez mezaposlenosti. Četftvorogodišnji plan |e sredstvo ratne privredne politike, speci|alno autarkije, kao jednog od sredstava prve. Trebalo je forsirati proizvodnju gvožđa, veštačkog vlakna, veštačke gume, benzina itd. Naravno da je četvorogodišnji plan doprineo novom poletu narodne privrede, ali je ovaj bio nepoželjan, jer je stvorio jedno stanie, koje je bilo zabrinjavajuće i koje je sjajno obeležio Veliki nemački ekonomist prof dr. Hunke (izdavač časopisa »Deutsche Volkswirtschaft«) rečima: »Teško privredi u kojoj se bar deset procenata radnika i mašina ne odmara«. Uzgred budi rečeno izvođenje nemačkogz četvorogodišnjeg plana je nešto пајстапа!oznije što je ikada do sada država izvela, a što je bilo omogućeno specijalnim uređenjem države i narodne privrede.

Reći će kogod: valida nećete tvrditi da je kod nas stanje zaposlenosti dostiglo vrhunac. Zar nije Ministar finansija tu skoro tvrdio da industrija stoji, jer nema kredita. Niti mi možemo da tvrdimo da je kod nas zaposlenost dostigla vrhunac, niti se slažemo sa onim 510 je kazao o. Ministar finansija. Bez sumnje kod nas postoji puna zaposlenost stručnog radnika. U koliko to možda nije u punoj meri danas, ne leži uzrok u osustvu kupovne snage u narodu niti privatne inicijative, već u nemanju sirovina i drugim uzrocima više sile.

Cirkulacija dobara je kod nas dostigla brojku koja premaša sve od kako je postala naša država. Obimmost platežnih sredstava s jedne strane i strah od daljeg skoka cena s druge, izazvali su nervozan promet dobara. Stare trgovačke radnje ne pamte ovakav polet u detaljnoj trgovini. To je i omogućilo fantastičan skok cena.

Bez stručne radne snage ne može biti normalnog oživljenja privrede. Ovo zahteva učenog radnika. Ne postoji ni proizvodni aparat koji čeka na zaposlenost — u koliko nije u pitanju viša sila.

Kod nas na selu vlada prenaseljenost, ali se treba čuvati od toga da ta reč postane politička Rkrilatica. Anketa zagrebačke industrijske komore od pre nekoliko godina utvrdila je, da је 70—80% našeg radništva u industriji sa sela (naročito s obzirom na sezonski karakter izvesnih grana naše industrije šećera, drva itd.). Ovaj ogroman polet u industriji morao je zaposliti vrlo veliki broj ljudi sa sela. Upravo selo je liferovalo ceo višak radne snage. U ostalom država je sa svoje strane doprinela i doprinosi tome zaposlenju. Njezina delatnost u oblasti investicionoj nikad nije bila tako velika kao danas.

Da bi se uklonila nezaposlenost u jednoj agrarnoi zemlji potrebno je da se izgradi proizvodni aparat. Nelačnost tvrđemja, da se privatna inicijativa kod nas povukla vidi se i po volumenu uvoza mašina aparata. Naša država, koja je najgori inđustrijalac, nema potrebe da se pridruži privatnoj inicijativi.

To je odgovor na glavno mesto u gornjem članku koje glasi: »sasvim je prirodno da država u takvim momentima nije mogla da ostane indiferentna, ona mora da uzme inicijativu onde gde to zemaljski interesi nalažu ili privatna inicijativa nije mogla ili nije htela да se pojavi, a da bi to mogla da izvede potrebna su јој vanredna novčana sredstva, a koja se dobijaju putem zajma«.

Država ima drugi zadatak, ima da izradi privredni plan i da diriguje njegovim izvođenjem. Ona to ne radi. Njezina birokratija želi da stvori što više upravnih i nadzornih odbora. Zašto — lako je pogoditi.