Narodno blagostanje

Страна 479 НАРОДНО

Državi i banovinama odobrila je бапка рге 4: godine zajam u iznosu od 4,047 miliona za javne radove. Isplata se vrši prema napredovanju poslova. Dosada je isplaćeno 2,780 miliona, a od (оса и ргуој роlovini 1940 273 miliona. Do kraja 1940 imalo bi da se isplati još 367 mil.

Zajmovi po eskontu i lombardu porasli su za 102 mil. na 397 mil., a po tekućim računima za 2,738 mil., od 1,655 mil na 4,393 mil. Krediti Ministarstvu finansija porasli su za 90 mil. na 718 mil.

У броју 17 од 27 априла приказујући нову фазу наших трговинских односа са Грчком рекли смо, да је у новом режиму ситуација неповољна и за једну и за другу земљу. Преговори који су тада вођени покренути су нашом иницијативом, У клирингу је постојао велики салдо који се огледао у количини грчких бонова чије је коришћење за грчки извоз претстављало неку врсту извозне премије. Наш захтев био је да се повећа проценат који се плаћа девизама. Грци су то одбили и после дужег натсзања преговори су завршени резултатом да се прешло на плаћање девизама. Нови режим био је знатно неповољнији за Грчку него ли за нас. Контролисањем увоза ми смо из Грчке увозили само оне производе који су нам били најнужнији тако да су из увоза из Грчке отпали сви они про. изводи за које су постојали контингенти, а који нам нису били неопходно потребни. Обрнут случај био је код нашег извоза у Грчку. У нашем извозу много је већи број грутикала који интересују Грчку. За увоз свију тих производа Грчка је морала да издаје девизе, а поред тога девизама је плаћала и железнички подвоз који је после затварања Средоземног Мора постао врло жив. Размена добара за време примене девизног режима поразно је деловала на Грчку. Разлика између увоза и извоза на њену штету бивала је све већа. Док је наш извоз у Грчку показивао тенденцију повећања грчки увоз у нашу земљу плаћан из салда бонова — који је даном примене девизног режима износио око 75 мил. дин. — наш извоз у Грчку морао је да буде плаћан искључиво девизама. Грци су морали давати девизе и за оне артикле које су у ранијем периоду добијали у компензацији. Грчка рачуница да ће под девизним режимом применити принцип равнотеже у међусобној размени добара потпуно је изневерила. Та рачуница могла је да има успеха раније када су била отворена сва тржишта у свету; данас пак, Грчка је упућена на набавку робе само у околним земљама и код тих набавака више се не поставља питање трговинског биланса, начина плаћања и томе слично, већ само да се нађе потребна роба, а у првом реду предмети исхране и сировине.

Таква ситуација натерала је Грке да даду иницијативу за поновне преговоре, који су вођени у првој половини јула,

Резултат ових преговора је враћање на ранији компензациони режим. Грци су примили наш захтев да се проценат плаћања девизама наше робе која се извози У Грчку повећа на 35% колики је био пре последњег компензационог споразума од октобра 1939 када је смањен на 20% и на томе остао до априла тј. до примене девизног режима. За извесне артикле предвиђено је и 100% плаћање у девизама, али је значај тих артикала у нашем извозу

Враћање на компензациони режим у трговини са Грчком

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 30

Banka je napravila vrlo dobre poslove prodajom nepokretnosti, koje je ranije kupovala na javnim licitacijama, da bi pokrila svoja potraživanja. Kako je vrednost nepokretnostima silno porasla za poslednju godinu dana, banka je mogla da prodaje objekte visoko iznad cene po koju je kupila. Pošto je uglavnom rasprodala takve objekte, smanjila se pozicija „nepokretnosti za 43 mil. dinara na 210 mil.

Hartije od vrednosti porasle su za 51 mil. na 1,523. mil.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

у Грчку врло ограничен. Такав начин плаћања предвиђа се и за житарице којих нажалост, за сада, нема за извоз, а пшенице неће бити за извоз ни у читавој економској години. Утврђене су две листе контингената. Према ранијем стању листе су и на једној и на другој страни знатно проширене; оне обухватају далеко већи број артикала како пољопривредних тако и индустријских. Док су раније контингентне листе утврђиване према жељи за пласманом, сада се приликом одређивања контингената руководило потребом снабдевања тј. и са једне и са друге стране тражене су могућности узајамног привредног употпуњавања и испомагања у данашњим приликама. Контингенти исто тако не претсављају никакву обавезу. Њима се само одређују границе размене појединих артикала и на основу њих надлежне установе обавезне су да издају извозне односно увозне дозволе. Временски предвиђени су до конца ове године.

За наш извоз у Грчку предвиђени су следећи контингенти: ситна стока 150.000 ком., говеда 8.000 ком., свиње 1.000 ком. (до сада уопште нису извожене), качкаваљ 100, масло: 150, усољена риба 150, кудеља 100, каустичка сода 2.500, карбонатне соде 1.000, бикарбонатне соде 200, калцијум карбид 200, метил алкохол 100, хартија за цигарете 100, емајлирано посуђе 25, дрвени клинци 15 тона. Поред овога има и још неких других артикала чији су контингенти мали, али који се сада први пут предвиђају.

За увоз из Грчке најважнији контингент претставља памучно предиво кога до конца године треба да буде увезено 675 тона. То треба да буде највећа позиција у грчком увозу у нашу земљу. Поред тога предвиђени су следећи контингенти: маслиново уље 150, терпентинско уље 300, калафониј 1000, екстрактти за штављење 50, козина 300, сирове коже од ситне стоке 50, мастик 5, морска со 20.000, суво грожђе 2.000, маслине 300, суве смокве 3.000 и јужно воће 500 све у тонама.

Овом приликом извршена је консолидација царинских ставова на суво грожђе, смокве, маслинке и тепихе. Ранија повластица за коринтско грожђе, што је омогућавало да се ово употребљава за производњу алкохолних пића и као таква изазвала велика негодовања код произвођача воћа, овога пута није обновљена.

Према одређеним контингентима размена добара између нас н Грчке треба да достигне на обим странама по 120 мил. дин. За раније прилике то би била велика цифра, нарочито за наш увоз из Грчке. У 1989 наш извоз у Грчку био је 185,83 мил. дин, а увоз из Грчке само 58 мил. дин. У периоду јануар—мај извоз је био 440 према 46,0 у истом периоду прошле године, а увоз 342 према 143 мил. дин. Као што се види, ове године дошло је до повећања увоза из Грчке. Повећање увоза није искључено и у наредном периоду због специјалних прилика које данас владају. Према томе сасвим је могуће да размена достигне