Narodno blagostanje

од. абгуст 1940. НАРОДНО

ција извесних приватних лица која су нашим увозницима нудила услуге уз велику награду код италијанских власти. А __У Загребу је основано „Повлашћено господарско д. д. Бановине Хрватске" (Погод). Ова ће установа имати за задатак да свршава извесне послове за банску власт (на пр. питање прехране становништва и др.) а затим У најтеснијој сарадњи са Призадом и Господарском слогом радити на подизању привреде Бановине Хрватске. Главница износи 20 милиона. Преко половине акција држи Бан. (Он поставља више од једне половине чланова управе. За генералног директора изабран је г. д-р Славко Флегл.

— Као што јавља „Господарска слога" ускоро ће се у бановини Хрватској основати „Завод за спољну трговину при Банској власти Бановине Хрватске". Ова ће установа имати за задатак да се постара да ни један увозник ни извозник не може увозити одн. извозити без претходне дозволе овога Завода.

—_- Дирекција за спољну трговину извештава сва заинтересована лица, да ће се извозни и увозни послови са СССР обављати на Исти начин као и са другим земљама, с тим да југословенски извозници одн. увозници могу чинити директне закључке за извозне и увозне послове.

__ Решењем министра трговине и индустрије извоз горивог дрвета стављен је под контролу Дирекције 32 спољну трговину.

Новосадско градско поглаварство заједно са претставницима млинске индустрије и пекара ускоро he посетити меродавне факторе у Београду и захтевати повишење цене хлебу.

| — С обзиром да производња дрва у Турској није У стању да подмири домаће потребе, турска влада испитује могућност увоза дрва из Југославије и Румуније.

— Воде се преговори са претставницима турске текстилне индустрије о увозу 250.000 кгр. анадолске вуне и 750.000 krp. „Moxepa”. С обзиром да цене турске вуне пре -машују цену аустралијске тешко је да ће доћи до споразума 2 испоруци ове количине сировина.

—- Цене товљеним свињама почеле су да скачу. То је имало за последицу да извоз готово потпуно престао.. Свиње се продају по 12 и 12,6 динара по килограму.

_—_ Стигле су прве мустре памука из Совјетског Савеза. Памук је одличног квалитета. Ускоро ће се одржати конференција са претставницима Совјетске трговинске де“ легације на којој треба да се одреди цена, како би што брже дошло до лиферације у случају споразума.

—_ Претставници млинске индустрије Вардарске бг. новине траже да се цена брашну повећа, паралелно са уобичајеном зарадом. У противном млинови ће бити принуђени да обуставе сваки даљи рад.

—- Због тешкоћа извоза вуне аргентинска влада је решила да прошири давање предујмова одгајивачима оваца и да смањи каматну стопу на њих на 496. Предујмови Бе се давати до 75% вредности вуне. Ни извоз других пољопривредних производа не иде боље. Тако извоз месних конзерви је опао за 307 и Аргентина је изгубила засада повлаштено место у снабдевању светског тржишта овим конзервама,

— У Генералном гувернеману регулисано је снабдевање потрошача кожом. Заведена је контрола производње у фабрикама и расподеле њихових сировина. Образоване су централе за куповину сирове коже у Варшави, Кракову, Радому и Лублину. Слободна трговина сировом кожом је "забрањена. Радиће само најмодерније уређене кожаре, псшто нема довољно сировине за све. Пре рата пољске ко-. жаре увозиле су око 50%/о своје потребе сирових кожа из других земаља.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 559

TRGOVINSKA POLITIKA

— Девизна дирекција при Народној банци известила је извознике кудеље и кучине са територије Дунавске бановине да приликом подношења молби за дозволу извоза кудеље и кучине истовремено доставе Народној банци и укупну количину кудеље и кучине којима располажу, као и на коме се месту и коме складишту налазе. У противном случају молбе се неће узимати у обзир.

МОМСАВЗТУО

— Uvoz zlata u SAD od početka rata u Evropi je stalno rastao. Za 10 meseci rata uvezeno je 3,761 mil. dolara, a izvezeno skoro ništa. Od toga je kupila država 3,2 milijarde a ostalo su strani depoziti koji su se povećali za 561 mil. na 1,706 mil. Zlatna podloga SAD je u vezi s ovim kupovinama porasla na 20.568 mil.

— Krajem 1939 ulozi svih vrsta u Bugarskoj su iznosili 17.191 mil. leva, prema 15.861 mil. kraiem 1938. Rat nije niukoliko omeo porast uloga. Najveći porast je bio kod velikih privatnih banaka i to od 3.089 mil. na 3.763 mil., zatim kod Agrarne i kooperativne od 8.925 mil. na 9.304, kod Poštanske štedionice od 3.330 mil. na 3.613 mil. a kod ostalih banaka su se ulozi smanjili ža 749 па 704 mil. leva. Sve banke podelile su u toku 1939 god. 14.494 mil. leva kredita (1938: 12.506 mil.),g od čega otpada na Agrarnu banku 7.663 mil., zadružne banke 3.116 mil., velike privatne banke 2.885 mil. i ostale banke 825 mil. leva.

— Moratorium za banke u Belgiji koji je bio zaveden 13 таја о. g., ukinut ie 19 avgusta.

— U Norveškoj su ukinuta sva ograničenia za uloge kod banaka i tako je movčano tržište postalo opet potpuno slobodno.

— У Дубровнику се врше преговори о регулисању предратних дугова Немачкој. На досадашњим преговорима ликвидирано је око 40 разних зајмова који су угозорима о миру стављени на терет нашој држави.

ВАТ 1 РЕМЕЕРА

— Несташица извесних животних намирница нат=рала је француску владу да ограничи потрошњу новог броја артикала и смањи одобрене количине других чија је потрошња већ раније рационирана. Тако је количина шећера смањена од 750 на 500 грама месечно, хлеба ће се убудуће моћи добити 300 грама дневно, пиринча 100 гр. месечно, тестенина 250, а маргарина и уља 200 гр. Забрањена је продаја милерама и сира ако садрже врши од 159 масти као и неких врста посластичарских производа. Цене пољопривредних производа одређиваће министар пољ привреде. Потрошња бензина биће ограничена на '/: предратне,

== Од почетка рата до краја јула 1946 грчка трговачка флота је изгубила 201.346 БКТ или 109: целокупне тонаже.

POLOŽAJ RA)PNIKA

— После месец дана штрајка грађевински радници у Сплиту вратили су се на посао. Према новом колективном уговору радници су добили повишицу од 300/0.

— Молерско-фарбарски радници из Сплита, који су били у штрајку, вратили су се на рад. Послодавци су пристали на повишицу од 20%/: на коју су били обавезни колективрим уговором склопљеним са радницима још пре штрајка.

— Претставници текстилних радника Словеначке одржали су конференцију у вези са обуставом рада неколико текстилних фабрика на територији Дравске бановине. Ма