Narodno blagostanje

91. децембар 1940

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 805

·" Једанаесто американско писмо

L ЗАШТО САМ НАЗВАО КАНАДУ ROEOM КАЛИФОРНИЈОМ

Државе које живе више од зноја лица свог, а мање од природних богастава, са завишћу гледају на државе које располажу великим природним богаствима. Тако је временом постала пракса да се државе обдарене природним богаствима називају богатим. Ту су праксу популарисали поли"тиканери, а нарочито њихови министри финансија и владајуће странке. Природно богаство у ствари је највећа илузија. До скора су све државе природно оддарене имале само сиротињу код куће (Русија и неке балканске државе), а државе које су живеле од зноја лица свог биле су најбогатије (Енглеска, Немачка итд... Енглеска је до скора била најбогатија земља, иако увози велики део хране и највећи део скровина. Сем угља она нема никаквих нарочитих природних богастава: њезино благостање дошло је као последица вредних и вештих руку. | ___Прва држава, обдарена природним богаством, која је постала и економски богатом је Североамериканска Унија. Она је данас по стандарду живота највећег дела свог становништва прва у свету. Њезин фантастичан економски полет је резултат једне комбинације, когој нема сличнога у историји. Њезино природно богаство је највеће на свету (почевши от плодног гомљишта, географског положаја, обилности и правгца ре“а, па све до руднога блага). Природно богаство је све што је Северна Америка дала за своје велико благостање. Радни капитал дали су углавном Европљани. – Још је много богатија Канада. Она има највећа лежишта никла на свету. За време овога рата писало се много о норвешком никлу. Његова производња износи 6000 тона, лок каналска 105 хиљала тота — на укупну светску производњу од 120'000 тона. Никл се употребљава за очвошћење челика, потребног за топовске цеви. оклопне плоче итд. У ппоизводњи алуминијума Канада је трећа (после Немачке и Северне Америке). Шинка производи 156.000 тона (са прсизводљом Северне Америке вете од половине целокупне светске лоо_Изводње). Пинк се употребљава за израду месинга. а овај има многобројну употребу у ратној индустрији (топовска зрна. згклони итд. Исто је тако врло велика производња бакра и олова (у „чему је свакако Северна Америка још јача», Шира јавност мало зна о томе ла је Канада на првом меСту Као произвоћач злата. Производња злата у Канали цени се на 12 милијарди личара '200 милиоча долара) — скопо толико колико је наш државни буџет издатака.

Кад износем бројеве о производњи поједи-

НИХ артикала Би ка памет ми ке пада да тиме дајем

податке о природном богаству Канаде. Рударство и топионичарство су у Канади тек у почетку. Још није ни испитано све, нису ни сва налазишта узета у обраду. Има људи који тврде да Канада има све врсте производа који се добијају из земље.

Још је веће богаство Канаде у дрву. Највећи део територије канадске налази се под шумом. Дрвна индустрија у Канади је већ јако развијена; она је данас највећи произвођач целулозе и хартије за штампу и највећи извозник. |

Канадско индустриско развиће напредује тао брзо и тако гигантски да статистички подаци о оме застаревају за годину две дана. О једној ин-

дустрији на пр. нисам нашао никаквих псдатака

у књигама које сам разгледао, већ сам сазнао 0 њој од пријатеља у Канади. То :е индустри!а женских чарапа од вештачке свиле. Пала ми је већ првих дана у очи необично лепа чарапа на жени и на оној „нижег сталежа". Нисам нигде у Канади видео друге чарапе до свилене — и увек доброг квалитета. Женских чарапа се производи у Канади 7 милиона пари од чега се 2 милиона извози у Северну Америку, а остатак троши у земљи. На 11 милиона становника 6 милиона је женскиње. Од

тога једна трећина носи свилене чарапе, што зна-

чи да на једну жену дође два и по пара чарапа голишње — наравно у просеку. _ Друга једна фантастично развијена индустрија је електрична. Има крајева који су покривени водовима високог напона. Да је читава шума тих водова око Нијагарских водопада, да се унапред погодити. Али их и у другим крајевима има врло много. Истина. кад разговарате са Канађанином, он ће Вам рећи да је прва тачка привредног програма земељсеког унапређење електричне привреде. Али то не значи да је она у застоју, већ да је нема довољно по схватању тамошњег становништва, а по томе схватању електрика треба да замени свако друго погонско средство и да буде основа у ку-

"ћенству и за огрев. Јевтина електрична енергија

може силно да подигне ниво живота широких маса. Замислимо ла је у Бесграду индустриска и термичка струја 20 до 30 пара по киловату! То би скинуло с дневног реда низ проблема који су данас делом нерешиви. Пре свега проблем дрва за огрев. Ништа не делује тако неповољно на стандард живота масе него огрев дрвом који се доносм на великом отстотању. Затим би био решен проблем угља. а проблем угља и дрва решио би проблем транспорта на једној страни, проблем деви-

„за на другој страни итд.

TL БЛАГОТВОРНО ДЕЈСТВО СТРАНОГ КАПИТАЛА

___Рекох да у Канади ничу индустриска преду"већа као печурке. То важи и за периоду пре рата. " Питаћете: откуда толики капитал» Одговор је врло прост: са стране! У последње време се појављује истина и канадски капитал, који се формира у активној привредној делатности, али он игра спо-

редну улогу. Канала је снабдевана капиталом и радном снагом са стране. Разлика између Канаде и Сјед. Држава је само у толико. што је у другима само европски капитал, а у Канади већим д=лом американски. Шест милијарди долара. односно 335 милијарди дин, износе инвестиције Сједињених