Narodno blagostanje

106. децембар 090 |

je naređeno da se presude u sporovima gde vrednost pravnog ·predmeta iznosi 8—11,000 din. naplaćuje taksa od 200 din., a preko 10.C00 2% vrednosti. Kod ostavština taksa će se napla'ivati kad se radi o vrednosti od 5.000 pa naviše, a пе 25.000 din. kao dosada. Taksa će iznositi najmalič 10: din. a naj ·.više 10.000 din.

— Predlog budžeta Banovine Hrvatske za 1941 nodvida |

rashode od 1.830 mil. din., za 500 mil. više nego u sadašnjem, Uredba o izvršeniu budžeta Banovine Hrvatske za 1941 predviđa rezervni kredit od 50 mil. din. Za pokriće rashoda služiće u prvom redu neposredni porezi i izvanredni doprinos na službem: porez, Ban će moći u sladećoji budžetskoj godini da izdaie blagajničke zapise do maiviše 250 mil. din., bonove: za Tavne radove do 500 mil. i da žaključuje zajmove do 335 mil. din. za građenie osnovnih škola, gimnazija, medičinskog 'faKulteta itd. | — Прописана је Уредба 2 извршењу буџета Сената према којој се функција претседника Сената у погледу извршења буџета преносе на претседника Министарског савета дз избора претседништва Сената. За све личне и материјалне издатке наредбодавац је претседник Министарског савета, који при извршењу буџета може Бршити потребна вирманисања. Он је надлежан истовремено и за све одлуке о службеним односима особља Сената.

== Према. изјави министра румунске: привреде, Румунија отсада неће плаћати иностранству већи интерес на зајмове од онога који плаћа Немачкој.

— Нови државни буџет у Бугарској за 1941 годину предвиђа издатке у износу од 10.095.922.000 лева, од које суме отпада на војску 3.007.390.00).

— Услед наглог скока цена божићних јелки у Загребу, које су се продавале од 20 до 250 динара по комаду, власти су максимирале цене од 5 до 60 динара.

SAOBRAĆAJ |

— Bugarska vlada je odredila kredit od 907 mil, lava za izgradnju novih puteva, 365. mil. za izgradnju železničkih pruga i 402 mil. za podizanje vodnih postrojenja. Budžet glavne direkcije železnica i pristaništa za 1941.iznosi 2.596,3 ти: leva, za 385,4 mil. više od sadašnjeg, Od toga otpada na, železnički saobraćaj 2.394,4 mil. a na rečni i pomorski 196,2: mil: Predviđeni su novi krediti za povećanje osoblja pomorskog i rečnog saobraćaja u vezi sa otvaranjem novih pristaništa na Dunavu i Crnom Moru i agencije rečne plovidbe u Beču, Budimpešti i Bratislavi.

— U Generalnom гиуеглетапи izrađen je plan regulacije Visle koja treba da bude od Krakova plovna za velike rečne brodove od 1000 tona. Od Krakova do ušća Dunajeca biće izrađeno 15 brana. Sa nemačkom rečnom mrežom biće Mi: sla vezana kanalom, i to za kanal Odra—Dunav koji se sada gfadi, a sa morskom preko reke Bug. Brane će biti iskorišćene za električne centrale. Ukupna dužina plovne linije na МЕЦ Мпоосе 900 km, a troškovi 1,5 milijardu Rm.

_— У Данској се производе аутомобили са погоном на карбид. Са количином од 15 кгр. карбида“ | преваљује 75 KM.

RAT | PRIVREDA

— U Italiji je izvršena reorganizacija snabdevanja stanovništva i vojske hranom. Proizvodnja i raspodela stavljeni su. pod kontrolu min. poljoprivrede dok je dosada kontrolu vršila komisiia postavljena od strane partije. Povodom toga vlada ic izdala saopštenje da u zemlji ima И hrane i zato treba da se izvrši strože 7 OOOiranić raspodele.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ —

' bolja organizacija

Страна 897

— Komesar za cene u Nemačkoj izdao je naredbu kon-

'trolnim organima da pojačaju nadzor nad raspodelom životnih

namirnica. Naročito treba đa progone slučajeve pogoršavanja namirnica, smanjenje količine” bez odgovarajućeg smanjenja сепе, verižnu trgovinu itd.

— Rumunska vlada odobrila je naročiti kredit od 522 mil. leja za potrebe vojnog vazduhoplovstva.

— Ratna konjunktura u Engleskoj došla je do izraza u visokim dividendama preduzeća, naročito onih. koja rade za vojsku. Prema »Daily Herald«-u ima preduzeća koja su ove godine dala akcionarima dividendu od 44,8, 50 pa i 133,50%.

— Прописана_ је Уредба о снабдевању војске и становништва. шумским производима, према којој ће отсада све послове око снабдевања вршити Министарство- шума и рудника. односно: Банска власт: у Загребу на. подручју- Ба» новине. При .миистарству и Банској власти оснивају. се Отсеци за шумске сировине као мобилизациони органи који ће имати за-задатак снабдевање војних и осталих. државних -надлештава шумским. производима у случају рата. Сва лица која- располажу ·шумом или шумским производима обавезна су да пријаве сву расположиву количину. Цене шумским. производима одређиваће Министарски савет.

_У ПРИЛОГУ ДАНАШЊЕГ БРОЈА НАЛАЗЕ СЕ САДРЖАЈИ ЗА 1940 ГОД. „НАРОДНО БЛАГОСТА. ЊЕ" И ЗА АНАЛИЗЕ БИЛАНСА,

POLOŽAJ RADNIKA | — U Holandiji je zavedena državna kontrola nad nad-

nicama. Ove se neće moći ni povisiti ni sniziti bez odobrenja nadlzžne vlasti.

— U Norveškoj su preduzete mere za suzbijanje nezaposlenosti, Rezultat tih mera je bio da je po:ovinom novembra bilo 40.000 nezaposlenih. prema 130.000 prošle godine. Donesena ja uredba o potporama za· nezaposlene od strane države. Dosada-su nezaposleni bili na teretu opština.. Država. će davati pomoći. blagajnama koje su osnovane od. strane sindikata. u cilju davania potpora za slučaj nezaposlenosti, U tim blagajnama osigurano je oko 70.000 radnika. |

— U Holadniji je još pre sadašnjeg rata izvestan broi radnika bio bez posla. Posle okupacije zemlje od strane Nemaca on se povećao. Kako je industrija morala da smanji rad zbog nedostatka sirovina nije bilo izgleda da će ti nezapo: slani radnici moći da nađu. posla u zemlji, Pošto je industriji i poljoprivredi u Rajhu potrebna radna snaga, nemačke vlasti su pozvale nezaposlene. da idu u Nemačku. Dosada je našlo zaposlenja oko 100.000 radnika. Ceni se da još ima oko 160. 000 radnika bez posla. ;

— Према последњим статистичким подацима у | Југославији има 62.786 женске и 2.212 мушке послуге, Од при: лике на сваких 200 становника дошла би по једна послужна. снага. Према градовима на прво место по броју послуге долази Загреб, па: тек: Београд, Нови Сад, Сарајево. Љубљана долази у градове са најмањим бројем послуге.

= У Сарајеву је одржана анкета по питању минималних плата приватних намештеника и службеника. Ови захтевају да се утврди минимална плата за неожењене 1500. а за ожењене 1800 дин. са додатком на скупоћу и то, за плате до 1600 40, до 2000 35, до 2100. 20, до 2500-25, до- 2606. 20, до: 3500 1596, а -за плате изнад: 3500. динара 10. посто, Претставници послодаваца _ стали су на гледиште да се утврђивање минималних плата треба решити путем O о минималним платама за целу земљу. |