Narodno blagostanje

Страна 94 НАРОДНО

—500 мтц. 50%, код оних који имају преко Tora 66% Код товљача који нису произвођачи вишком се сматра све што прелази њихову редовну потребу; код прерађивача све што прелази одобрене им количине за прераду, а код свију осталих ималаца робе (дакле трговаца и других лица) све "количине. Призад може откупљену робу да преузме у року од три месеца, али од дана позива за пријаву ималац вишкова, под претњом строге казне, не сме их ни у ком случају отуђити.

Правилник донекле ублажава и једну кардиналну грешку уредбе. Наиме уредба предвиђа да се за сваки проценат мање влаге почев од 26—28% плаћа више 4#дин. Тај пропис унео је велику забуну, омогућио да се од првог дана изиграва цена, да се плаћају конкурентне цене, а што је главно одстранио произвођаче од понуде и натерао да чекају на пролеће када ће за природно суву робу добити пуних 250 дин. дакле деловао је као премија, за бекство са тржишта. Правилником је омогућено обављање трговине сировим кукурузом на бази постотака влаге, коју ће унапред за месечне периоде утврђивати Делегација домаћих берза. Тиме је за промет створено јединствено мерило кога ће се сви купци морати држати, пошто постоји могућност да им свака набављена количина у сваком мо. менту буде принудно откупљена и обрачуната на бази утврђеног процента влаге. |

| У чланку „Хлеб наш насушни — од кукуруза" (број

50 од 14 децембра) пишући о недостацима Уредбе о промету кукуруза, на коју је произвођач одмах реагирао бе"жањем са тржишта, из легалног у илегални промет, предвидели смо да ће ускоро и код овог артикла морати да се прибегне принудном откупу. Тако је и било. Поред тога у принудни откуп гурале су и друге нездраве појаве, које су се у међувремену јавиле на тржишту. Један добро упућени трговац овако нам приказује развој прилика на тржишту кукуруза у децембру тек. год.

После уредбе о промету кукуруза имали смо три цене: легалну уредбом прописану, илегалну цену у суфицитарном подручју блокираном за извоз у друге крајеве, која је била виша од легалне и најзад, цену на подручју

" бановине Хрватске која је далеко премашивала цену уредбом прописану. Тако се једино да објаснити велика куповина кукуруза за бановину Хрватску у месецу децембру У Војводини. У Хрватску извезено је неколико хиљада вагона и ако бановина у овоме артиклу није дефицитарна. Без обзира на то што је Уредба о промету кукуруза протегнута на бановину Хрватску тамо не важе цене уредбом прописане не само у дефицитарним, него и у њеним суфи-

" цитарним подручјима. У Херцеговини, Далмацији, Горском Котару и Лици кукуруз се продаје по GacHOCMOBHO BHCOким ценама што потврђује појава великог броја купаца из ових крајева који без поговора кришом плаћају више цене. У таквој ситуацији није било ништа природније него да се понуда повуче, што је уосталом у ово доба године и сезонска појава, и да оде другим путевима који јој обезбеЂују бољу цену. То се ни у ком случају није смело допу-етити, нарочито када се има у виду да је и прва уредба

0 кукурузу. од јуна прошле године оставила тешке по-

"следице, | |

Објава Правилника о принудном откупу доказује да је кукуруз постао неопходно потребан и да се по сваку цену мора извући из кошева. Да се у томе успе, а од тога

"великим делом зависи обезбеђење исхране до нове жетве, неопходне су две ствари:-да се у свима суфицитарним

"крајевима спроведе ефикасна контрола над ценом куку-

"руза и енергично сузбије сваки покушај нуђења и плаћања више цене. и да се сместа принудни откуп спроведе и У

"суфицитарним крајевима бановине Хрватске.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 8

Nekada je glavni zadatak trgo-

vinske politike bio vezivanje teD-r Belin u Berlinu | _ |

lesnih stavova. Danas su to i — kontingenti i platni prometi. Nekada su se mogli ugovori

praviti na deset godina, danas oni stoje pod neprekidnom Ronirolom saugovorača. Njihov kontakt je tako reći dnevno telefonom, a često periodičnim sastancima. Uvek ima nešto da se revidira, neka teškoća da ukloni, neka novina da unese. Od poslednjeg sastanka s nemačkim delegacijama iskrslo je nekoliko novih pitanja. Među njima je na prvom mestu ono cena nemačkih proizvoda i uslova plaćanja. Ima već nekoliko meseca kako naši uvoznici iz Nemačke ukazuju na skok cena robe koju kupuju od nemačkih industrijalaca, a u najnovije vreme postoji žalba da su se uslovi strahovito pogoršali u toj meri da je pitanje obrtnog kapitala kod naših uvoznika iz osnova poremećeno, a pitanje rokova ispreturano.

Drugo je pitanje našeg platnog prometa. Kao šio se zna iz periodičnih izveštaia Narodne banke o stanju naših kliringa, mi smo postali dužnici Nemačke po raznim КНrinškim računima u neočekivano velikom iznosu, iznosu koji ide preko milijarde. Poslednjim sporazumom stvorena su dva računa: stari i novi, i od ukupnih plaćania Nemačkoj dve trećine su išle u korist staroga, a jedna u korist novog. Mađutim, stari se račun nije znatno smanjio, pa kako ističe rok tome sporazumu, usled čega bi se plaćalo više na nov račun, to je naš interes da se taj sporazum produži. i

Od 1934 god. naš kliring sa Nemačkom funkcionisao je na obostrano zadovoljstvo. Smatramo da ni ove teškoće nisu nesavladive i da će nemačka delegacija pokazati razumevaniš za pomenute zahteve kao i za izvesne druge o kojima ne bi bilo oportuno da pišemo. U svakom slučaju izvesna razmena dobara sa Mađarskom, Rumunijom i drugim zemljama u jednom delu uslovliena je sporazumom s Nemcima Dr. Belin ie po tim pitanjima pre nedelju dana otišao u Berlin i nadamo зе da će i ovoga puta njegov povratak biti triumf dobrog razumevanja sa Nemcima j

Бан Дравске бановине је прописао три уредбе које се односе на проблем исхране становништва. Првом је заведена нека врста рациснирања без карата. Наиме од ! јануара о. г. потрошачи ће моћи да се снабдевају пшеничним брашном и тестенинама само код оних трговаца код којих су то чинили до септембра 1983. Количина коју им могу ови да дају ограничена је на 2 кг. брашна месечно за свако дете до 6 година, на 3 кг. за децу од 6—12 година и на 4 кг. за одраслог човека. Радницима који раде тешке послове моћи ће трговци да дају 5 кг. брашна месечно. Међу ове раднике Уредба рачуна: Ррударе, раднике шумско-пиланске индустрије, грађевинске, пољопривредне итд. Остатак потребе могу потрошачи да покрију кукурузним брашвом или брашном неких других жита чија продаја није ограничена. |

Контролу над радом трговаца вршиће Превод, а да би она била могућа трговци ће морати да забележе сваку продану количину брашна. Пекари ће морати да запишу у књигу количину брашна коју сваки дан прераде у хлеб.

Другом уредбом је одређено да се народни хлеб од | јануара има да прави од 40% пшеничног и 60% кукуру: зног брашна. Цена таквог хлеба је 5 дин. по кг. Хлеб од белог и кукурузног који ће се моћи изнимно пећи до 31 јануара стајаће 6 дин. за 0,94 кг. Бели хлеб. и луксузно пе: циво смеју се пећи само из резерви пријављених општин-

Рационирање потрошње пшеничног брашна у Дравској бановини