Narodno blagostanje

Страна 69

Ми смо у извештају за прошлу „недељу истакли врло важне чињенице, да јавна рука потпуно апстинира н да је баш за то време наступила чврстина курсева. Из тога не треба изводити закључак да су курсеви због тога скочили, што апстинира јавна рука. То би било апсурдно, јер јавна рука није никад продавац. Важно је само у толико што је пред крај године јавна рука много доприносила скоку курсева, а шта је ове године скок дошао без ње и тако да су неки папири већ стигли максималне курсеве који су били пред крај прошле године. Јавна рука апстинира, а обрт је већи но што је бизд у новембру Постоји много већа тражња и она долази искључиво од приватне руке. Нарочито су много куповани Далматинци, Беглуци и Шикаре ради пласмана од стране приватника, га нарочито за рачун пензионих фондова.

Последњег дана извештајне недеље није готово ништа рађено, али је берза остала у тако пријатној ситуацији, да су се берзијанци чували да започну игру, јер је било очигледно да ће курсеви одмах поћи горе.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Наш клиринг са иностранством развијао се у другој недељи овог месеца неповољно. Наше обавезе повебале су се за 37 милиона, а потраживања за 10. Дуг према Немачкој износио је 61 милион марака. Тражња за марком је много већа од понуде, тако да се накупиз и у Београду и Загребу већи износ неподмирених потреба.

Платни промет са Холандијом, Белгијом, Норвешком и Ген. Рувернеманом регулисан је на другој основи притиком последњих преговора у Берлину. До сада су постојали специјални рачуни за које је вршен обрачун. Са: да ће се сви рачуни обрачунавати преко обрачунске централе у Берлину. Југословенски 'извозници добијаће за суме уплаћене од својих дужника у поменутим земљама чекове плаћене на марке, које ће моћи да реализују продајом на берзи по курсу 17,82, а увозници ће подржавати своје обавезе куповањем својих чекова преко овлашћених банака.

Девизна дирекција дала је упутства: за вршење плаћања увоза из неклириншких земаља. За остале који се плаћају у слободним девизама, а нису стављени под контролу Дирекције за спољну трговину, обраћаће се увозници Девизној дирекцији непосредно.

Народна банка прописала је начин како овлашћени новчани заводи треба да воде девизну статистику. Заводи ће добити три обрасца, један у коме ће се водити прилив девиза, други за одлив, а трећи на коме ће се водити посебне компензације у слободним девизама. Слободно тржиште

Стаб + 171. 28,8% 201 211 221 281 Лондов 21750 176,17 217,50 217,50. 21750 217,50 Њујорк 55,— 4455 55—" 55— 55— 55 Женева 1276,10. 1276,10 1276,10 1276,10 1276,10 1276,10

Приватни клиринг

Берлин #7828 — 1782 1782. 1782. 1782 Грчки бонави 30). 32 = 39 _ Софија - O и а а Милано 2288% — 298,82. 228,83 928,83. 228,83

O6pr je био 50 мил. пада 19,/12 хиљада, а по новом 19463 хиљаде. У ш ским францима обрт је износио 5,197 хиљ., 19,862 „дин, у грчким боновима 1872 хиљаде и у | ведски!

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 4

крунама 74 хиљада. Посао у грчким боновима још увек доста је жив, а курс се стабилизовао на 39. У бугарским левима није било целе недеље ниједног закључка.

Девизни курсева у Цириху били су следећи:

31ХИ38 31Х139 31 ХП40 15141 21140 Ловдон 20,62 16,65 16,10 16125: 16,10 Њујорк 443— 45— 431—– 431— 431Милано — 22505 21,725. 21.725 21,74.

Rošbno tržite

Pšenica. — Na prekomorskim tržištima prošlih sedam dana vladala je nepromenjena tendencija; u Čikagu se između prvog i kasnijeg termina formirao depor od punih 6 centi DO bušelu; u ostalim prekomorskim zemljama (Argentini, Australiji i Kanadi) stanje je sve teže. Žetva u Australiji dala je 250—300.000 vagona prema 570.000 vag. u prošloj godini. Ali iako je prinos podbacio on još uvek za 100—150.000 vagona premaša unutrašnju potrebu. Sem toga postoji prilična zaliha i iz prošlogodišnje žetve. U Argentini Ured za regulisanje tržišta žita kupuie od proizvođača ро 6,75 рехова ха Ку. а mlinovima prodaje po 9 pezosa. Mlinovi mogu kupovati pšenicu i neposredno od proizvođača, ali u tome slučaju razliku između minimalne cene i prodajne cene Ureda plaćaju Uredi. Podaci koji su o Novoj godini objavlieni o poljoprivrednim prilikama u Rusiji pokazuju da je ona u 1940 imala odličnu žetvu, u glavnim proizvodnim područiima rekordnu. Mađarska le odlučila da osnovnu cenu za pšsnicu na bazi 76 kg. hl. težine plaća i za robu ispod 76 kg. no naimanie 73 kg. Praktično ovo Znači povećanje cena za pšenicu 73 kg. hl. težine za 1,70 penza za 100 kg.

Terminski kursevi na prekomorskim bšrzama sredinom nedelje notirali su:

1 ji M VII

Vinipeg centi bušel — 77 789/1 Čikago centi bušel — 853/4 795/5 80 В. Ајгез рег. Ку. 6,75 6,79 —— —

U zemlji izvan prinudnog otkupa, koji je zbog oskudice pšenice takođe vrlo ograničen, nema nikakvih poslova. Ispod ruke pšenica se prodaje u manjim količinama i po cenama znatno višim od maksimalnih.

Kukuruz. — Lombardovanje kukuruza u S. A. D. vršilo se prošle godine kroz četiri meseca posle berbe, a sada je taj rok produžen na deset meseci t|. ođ 1 decembra 1940 do 80 septembra 1941 g. Istovremeno rok za otplatu zajmova povećan je sa jedne na tri godine tj. do 1 avgusta 1943 godine. Zaimovi se дајџ farmerima u proizvođačkom mpodručju i to za dobru trgovačku robu i onim proizvođačima koji su se držali plana setve. U ostalim područjima zajmovi se takođe mogu davati ali samo :đo 75%. Za vreme korišćenja хајта farmeri mogu u svako doba ponova otkupiti lombardovanu količinu kukuruza' uz uslov isplate zajma. Na tržištu inač# vlađala je nepromenjena tendencija i kursevi su stabilni. Martovski termin notirao je G31i/s centi za bušel.

Sa kukuruzom dešava se isto što i sa pšenicom; ponuda ie minimalna, nedovolina da pokrije najnužnije potrebe i znatne količine koje se promeću izvan državnih ustanova pro-

На марке по старом 0 са se i kupuju po znatno višim cenama od onih koje је e idap— pi р' гени, "udaru prinudnog otkupa koji se već počeo sprovoditi.

opisala uredba. Usled toga imaoci robe čine sve moguće da

пасја berza odredila je sledeće stepčne vlage: za januar