Narodno blagostanje

Страна 56

Nisam ljudski ni seo kad mi priđe jedan mladić i učtivo upita: . 5 . a

-— Vi ste jugoslovenski ministar finansija?

Pomislih da je video sliku d-ra Šuteja i da je našao da ličim na njega. Na moj negativan odgovor, on se malo začudi i dodade:

— To piše u Vašem pasošu!

— U pasošu stoji drugo nešto: ia sam bio pomoćnik ministra finansija.

— Ja sam saradnik lista The Inn i želeo bi da Vas intervjuišem. |

Dobro je kad nema fotoaparata, pomislih,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

inače bi mogao u Beogradu da odgovaram za ubijanje

ugleda zemlje — kako sam izgledao. |

Znate već šta novinari pitaju. Šta sam radio u Americi, kakav imam utisak, hoće li Amerika ući u rat, ko će da pobedi, kakve su ekonomske prilike u Americi itd. Za moj odgovor ne treba ništa da brinete, njime je bio zadovoljan novinar a, držim, i redakcija. Mislim da je bio zadovoljan i drugi novinar, koji mi je prišao posle ovoga i koji me je čak slikao; samo sam ja pre toga skinuo oba vrskaputa i doterao se za eventualnog fotoreportera, kog sam uvek viđao na aerodromu.

U tome nas pozvaše da se ukrcamo u kliper.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

| TO | ____________- Удружење банкарских и осигуравајућих друштава у Новом Саду поднело је министру трговине и индустрије претставку у којој је образложен захтев за повишењем активне и пасивне каматне стопе. Стопе су максимиране 1935 и то активна на 1/%, а пасивна на 4 односно 5%. Прилике су у привреди данас сасвим друкчије него што су биле у време максимирања стопа. Оптицај новца износио је тада 5 милијарди, а сада се попео на 14; општи индекс цена скочио је од 65,9 на 140. Режиски трошкови су поскупели. Главни аргуменат за повећавање стопе на 7% јесте, да ће публика имати више интереса за штедњу, али за то би се активна стопа морала повисити на 14%. Удружење сматра да би ове каматне стопе имале веома повољно дејство на националну привреду у целини, нарочито у погледу оптицаја. Пасивна каматна стопа од 7% привукла би у банке новац који је сада тезаурисан и тако би оне дошле у положај да опет могу да преузму нормално своју кредитну функцију.

Ми не можемо да се сложимо са овим аргументом. Публика није доносила у банке улоге на штедњу и пре него што је дошло до садашњих поремећаја у привреди. Разлози леже на сасвим другој страни, а не у висини каматњака. О апстиненцији улагача која траје већ годинама писаћемо у једном од идућих бројева. Ако каматњак није био узрок апститенције улагача, неће се они моћи предобити ни повишењем.

Али ако је положај банака био н од раније неповољан, он се погоршао са скоком цена. То је други узрок апстиненције. Скок цена значи падање куповне снаге HOBца. У таквој ситуацији смањује се интерес за штедњом и ако је постојао, јер после извесног времена смањује се реална вредност једног износа новчаног капитала. Ако цене скачу брзо, каматна стопа може да буде врло висока, па да ипак не буде могућно да се компензира губитак на капиталу. Погоршање ситуације код банака, које је дошло са скоком цена могло би се отстранити донекле тако да се спречи да цене и даље скачу. Ако се то не учини банке неће привући нове улоге, а онда не може да буде речи ни 2 нормализовању нашег кредитног тржишта путем повлачења тезаурисаних новчаница.

Повишење каматне стопе погађа народну привреду у целини. За последњих двадесет година ни о једном еко: номском проблему није се писало колико о овоме. Име извесних економиста постало је чувено третирањем овог прз: блема. Велик је број њих који се сложио у том да поскупљење кредита делује неповољно. М у претставци се каже

Треба ли повисити каматну стопу банака

да би повишење каматне стопе имало за последицу да се врате стари кредити, а нови би се узимали само за послове који би их могли да поднесу. То је баш она штетна последица по народну привреду. Јер, ако би један низ предузећа морао да враћа кредит узет по нижој каматној стопи, на бази на којој је извршена калкулација, не би то било могућно без застоја у производњи ин промету. Не само код банака, него ни код осталих грана привреде нису перспективе ружичасте, јер се производња смањује због оскудице сировина. Овом узроку погоршања не би требало дода“ вати још нови.

Повишење каматне стопе неповољно делује на развој привреде, поготово ако је велико. У земљама нашега типа кредит је увек скуп и мора да буде, јер је врло мали број лица која могу да штеде и мали је уштеђени капитал. Банке не обилују капиталом и да би могле уопште да раде оне морају да имају висок каматњак.Отуда долази да се банке туже да је каматњак пренизак, док остала привреда сматра да је кредит прескуп. Положај банака се неоспорHO погоршао, јер су порасли режиски трошкови због скупоће. Али пошто не видимо да би повишење каматне стопе могло да има позитивно дејство на народну привреду, а неповољно сигурно, наше је мишљење да треба да се задржи садашњи каматњак.

и ратајејпо sa Uredbom o stva-

raniju Ministarstva za snabdevanje objavliena is i Naredba Ministarstva trgovine i industrije o obimu prodaje robe kojom se ova racioniranja, :i to: kako prema trgovcima na Veliko i na malo tako i prema potrošačima. Nas iznenađuje paralelna objava ove Naredbe pošto ona reguliše centralnu materiju novostvorenog ministarstva koja je preneta iz nadležnosti Ministarstva trgovine i industrije.

Prema ovoi Naredbi racioniranje wrodaje, odnosno potrošnje, stanovitih artikala (životne namirnice, stočna hrana, odelo, obuća ogrev, osvetlenje, poljoprivredne sprave, alati i druga sredstva potrebna za poljoprivrednu proizvodnju, pogonski materijal, građevinski materijal, stanovi i lokali, drugi predmeti preko potrebe sem luksuznih) regulisano je tako da ih trgovci na veliko i na malo smeju nabavljati :li isporučivati kupćima (potrošačima) u količinama koje su uobičajeno nabavljane odnosno isporučivane pre 1 septembra 1939 godine. Povećanje ili smanjenje nabavke odnosno prodaja moguće je jedino u slučaju ako je u međuvremenu nastupilo povećanje ili smanjenje kupčeve radnje odnosno ako ie kod potrošača došlo do ličnih i porodičnih promena.

Originalno racioniranje