Narodno blagostanje

Страна 164

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__p. fi

П АУТОМОБИЛИ ЖИВЕ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

Америка је моторизирана до сржи. У Америци има 28 милиона породица и 30 милиона аутомобила. Није претерано када се каже да ауто има свако лице између осамнаесте и шездесете године старости. Имају га периодично или стално собари и осбарице, кувари и куварице, беле, жуте и црне боје. Ауто се може добити по сваку цену, почевши од 50 долара. Собарица има плату 50 до 100 долара месечно, тако да са једним делом своје месечне плате може да купи ауто; а још лакше кад се удружи са својим пријатељем. С времена на време напусте они службу, купе ауто и крену по идеалним путевима каткад у неодређеном правцу —- док се ауто не поквари. Кад се такав ауто поквари, не оправља се, јер је много скупља оправка, већ се оставља крај пута. Поред великих друмова налази се на сваких 10—15 километара по једно аутомобилско гробље (тако се зове празан простор поред пута на коме се остављају покварени аутомобили). Нико нема рачуна чак ни делове да покупи, већ се све то с времена на време предаје огњу. Иоле имућан човек има по два три аутомобила. У грађанској фамилији сваки одрастао члан има свој аутомобил као у Холандији и Данској велосипед. Сваки је свој шофер. ја нисам познао у Америци човека који не би знао шофирати.

Тридесет милиона аутомобила не могу да се сместе под кров. У градовима готово нема гараже. У Њујорку свде онде, али готово никако у центру: А гаража далеко десет километара не свршава посао; јер. шта је урадио сопственик аутомобила, ако мора да иде на 10 километара да остави аутомобил, па да се врати кућиг Још је већи проблем паркира ња. У Вашингтону има на 600.000 душа 200.000 аутомобила — на сваког трећег човека по један. Кад се само трећина налази у покрету кроз град, широ“ ке улице нису довољне. Мало се може паркирати

Ш ФОРДОВЕ ЗАСЛУГЕ ЗА

За ову аутомобилску моторизацију Америке има се највише да захвали Форду. Историја је и сувише добро позната да би требало да је препричавам. Са паролом да ауто није луксуз већ потреба створио је Форд јевтин ауто и тиме отворио пут грандиозној индустрији аутомобила. И други услов моторивације, јевтина погонска снага, испуњава Америка савршено — пре свега обилношћу извора нафте и друго веома скромним дажбинама за нафту. Најзад и трећи услов, добри путеви, испуњава Америка у највећој мери. “

Форд је геније међу индустријалцима. _ Нико није толико измислио као он. Не само да је сарађивао при проналаску аутомобила већ је пронашао свој аутомобил; и највећи део техничког и комерцијалног уређаја је његов сопствен па и пословна политика. О томе су читаве књиге писане. ја не бих имао ништа ново да кажем, већ ћу само да потсетим читаоце на једну његову оригиналност. која спада у област Политичке економије. То је његова политика надница.

јап пре Светског рата чуло се да у Америци радници носе свилене кошуље и у својим аутомо-

поред тротоара, јер један ред аутомобила с једне и с друге стране улице не би могао да задовољи потребу. Има улица, у којима не би било довољно три четири реда аутомобила. У Вашингтону смо пошли на ручак, али смо морали да оставимо кола на један километар далеко. Управе градова труде се да створе места. за паркирање, али не успевају. Чуо сам и видео да се градилишта не изграђују, већ их сопственици употребљавају за паркирање наплаћујући малу кирију од сваког који ту постоји. Та „стајарија“ доноси много више но што би донела зграда која би се ту изградила. -

Обични смртни не мисле више на гаражу. Највећи део аутомобила проводи цео свој век под ведрим небом. Обично тамо где се паркирају тамо и ноће. У паркирању су људи веома извежбани; стоје кола до кола са размаком од неколико сантиметара без икаквог судара. Гаража је врло скупа работа према јевтином аутомобилу. Гаража је луксуз, аутомобил је потреба. Врло је лепа слика тих паркираних аутомобила са висине авиона. Личе на војску од црних и жутих буба сјајне боје, сврстаних у широке, али врло правилне колоне, а укупност парка даје слику правоугаоника или квадрата.

Код нас се после сваке вожње морају кола да перу од блата и чисте од прашине; у Америци блата нема, а прашине врло мало. Кад аутомобил кошта свега 20.000 дин. онда се човек другојачије опходи с њим. Сваки ауто прође кроз десет руку док се не избаци из употребе. Код појединих се задржи само неколико месеци. Нема се ни рачуна да се много глади да би имао сјаја, јер. је радна снага врло скупа. У Америци има много споља занемарених аутомобила. Тако се ауто брзо аба; због тога се више троши, због тога више производи, а због тога је све јевтинији.

МОТОРИЗАЦИЈУ АМЕРИКЕ

билима иду на рад. Тога је било највише код Форда. Раднички аутсмобил није био куриозитет, већ последица његове политике награђивања радника. Борд је казао и привео у дело: што већа надница у толико већа потрошња аутомобила. Ту је политику спроводио он, а и велики део индустрије за њим све до 1930 год. кад је избила страшна привредна депресија. То је ишло у тој мери да је постало било баснословно. Све до 1929 год. била је надница зидарског радника 15 долара, а Форд је имао рад“ ника са 1.000 динара дневне награде. Из те његове праксе изникла је коњунктурна теорија куповне снаге, коју и данас заступа велики број највећих научника на свету. У Дитроиту се налазе поред Форда друге две највеће фабрике аутомобила на свету: Џенерал Моторс и Крајзлер. Како је аутомобилска индустрија скорог датума то се град Дитроит развио фантастичном брзином. Он данас има један и по милион становника и налази се у највећем просперитету.

Индустрија је створила раднички просперитет, а радкички просперитет индустрију. · a