Narodno blagostanje

99. март 1941. _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

5 4. u kome je stadiumu pregovaranje, Ali dok je prenos Borskih rudnika na nove sopstvenike tekao sporazumevanjem među samim int-resentima, kod »La Daimatienne« javila se banska

УјавЕ sa izvesnim zahtevima prema društvu, što može da

utiča·na pregovore ko„i se sada vode u inostranstvu.

»La. Da.matienne« osnovana je 1929 kao. preduzeće za proizvodnju struje i za iskorišćavanjie rudnog blaga u DalmacilH.. Društvo je preuze.:o »Sufid«, koji je već imao izvesne koncesije u Dalmaciji. Kod osnivanja. učestvovalo je hemisko francusko preduzeće »Socićtć Bozel Malićtra« i »Socićtć des Acićries.et des Forges de Firminy«. Država ;e predala društvu koncesije, a ono. je preuzelo obavezu da će i.vršiti Velike investicije, naročito na podizanje hidrocentrala, da bi se iskoristila vodena snaga reka Krke i Cetine, Koncesija za iskorišćavan:e ovih vodenih snaga glasia je na 50 godina. Društvo je podiglo nekoliko centrala, od kojih onu u Маnojlovcu, за 24 hili. konjskih snaga na gornjem toku Krke, gda su vodopadi. Struju upotrebljavaju preduzeća ovog društva Која proizvode karbid. Hidrocentrala. Kraljevac: od 100.000 koniskih snaga radi sa trećmom kapaciteta, jer bi tek trebalo da se izgrade preduzeća koja će da troše struju. Prošle godine započe:;o se sa podizanjem preduzeća za Dproizvodnju- elektroda, siliccum-mangana, fero-hroma i drugih spojeva. U planu je fabrika veštačkog đubra.

Preduzeće je osnovano 1929, dakle u momentu kada s» još veoma optimistički g:edalo na razvoj poslova ove grane industrije. Međutim, godine krize pomrsile su sve planove, tako .da društvo nije moglo da radi sa uspehom, a zbog toga Dilo mu e teško da odgovori. u celini svojim obav2Zaта. Које je preuzelo kod preuziman:a koncesije, Obligacije društva, koje su.izdane 1929, nisu moglz» da budu' otplaćene, pa e, tako došlo do sporazuma. o poveriocima, koji su Dpristali na obaranje kamate sa 6%: na 3% i odgodili otplatu duga za 6 godina. Društvo nije za izvesno vreme mplaćalo dividendu. . : |

Zbog neispunjavan:a obaveza prema državi dolazilo je do spora. Sada ij» država ustupila svoja prava iz ugovora O koncesiyama Banovini Hrvatskoj. Ona se pokazala još jače zainteresovana na ispunjenju obaveza i da bi zaštitila svoje interese postavila je Romesara u preduzeću, a po nekim vestima radi se i na raskidanju ugovora, -

Banovina Hrvatska preuzela je nekoliko industriskih preduzeća, preko »Pohita«. Stvar dobija razmere da sa može da govori o planu preuzimanja industriskih preduzeća. Po uredbi o kontroli prenosa akcija, vlast može da ometa svaki posao i da tako pravnim putem onemogući prenos koji ne sto:1 u njezinom planu.

Поред биљне производње постало је актуелно и питање „повећања сточарске продукције. У Дирекцији за спољну трговину прошле недеље одржана је конференциа на којој су расправљана. следећа три: питања: 1) Имамо ли довољно стоке. да бисмо могли до конца јуна извести 24.000 грла говеда; 2) Питање цена стоке уопште и посебно како би деловало повишење цена за извов на унутрашњу потрошњу сточарских производа; 3 Шта би требало предузети да се повећа продукција стоке 2

По првом питању није било тешко констатовати да немамо довољно стоке па да ће се у назначеном периоду моћи да извезе навише 10.000 грла, али да ће за обезбеђење извоза И ове скоро за две трећине мање Количине бити потребно да се број безмесних дана повећа на три и забрани клање младе незреле стоке,

- Проблем цена стоке и сточних производа

Страна 901 _

Сточарство је једна од грана наше пољопривредне

производње па се његово стање и капацитет равнају са овим биљне производње. Опште је позншто да се ми у европско, скали односа стоке према псљопривредној површини и становништву налазимо при крају и да релативно имамо мало стоке. Услед тога је и производња много мања, а квалитет на нижем ступњу. Производња не само што је мала него је и веома променљива што је условљено преосвлађивањем малог породичног сељачког газдинства У аграрној структури и односа сељачког живља према обрадивом тлу односно недовољном и променљивом призводњом сточне хране. Истина у нашем сточарству постоји и капиталистички сектор, коли се прилично развио, нарочито под режимом диригованог извова, а на чији капацитет производње утиче искључиво тржишни фактор односно фактор рентабилитета. Али и поред тога тежиште продукције не само сада него за дужи низ година биће на сељачком сектору. У периоду 1929-39 производња најважније сточне хране варирала је између највише и најниже и то: сено 961.114—344 626, детелина 32.815—99.183, кукуруз 320,339583.585, овас 26.478—35.076 вагона итд. Променљива продукција имала је за последицу и велике промене у извозу. Од 1932 до 1988 извоз говеда био је највећи 74,815, а најмањи 33.148, свиња 307.164 односно 141.446, коња 36,423. односно 19.906 комада итд. , Продукција стоке у 1939/40 била је мања но ранијих година. Пре свега услед јаке и дуготрајне зиме многи мали имаоци стоке, у недостатку и због скупоће хране, морали су да окрње свој сточни инвентар и да га редуцирају на оно што су били у стању да прехране. После јаке зиме дошла је још већа скупоћа сточне хране која је такође неповољно утицала на стање сточарства. Услед тога, изузев свиња, код свих осталих врста стоке дошло је до осетног повећања прода а односно извоза, Паралелно са повеБањем извоза ишло је и повећање унутрашње потрошње без обзира на два безмесна дана. Све то утицало је на смањење бројног стања стоке следствено на опадање сточарске продукције. За првих десет месеци 1940 извезено је свиња 113.510 ком, према 247.040 ком. у истом периоду 1940 год. За ову годину сматра се да извоз свиња ни У ком случају неће прећи 150.000 ком, и у најбољем случају толико исто у масти и месу што би значило 200.000 ком. мање но у ранијим годинама,

Проблем повећања продукције стоке није ни мало једноставан. Напротив, као и питање повећања биљне производње сувише је компликован и тежак. Он је органски део комплекса нашег читавог аграрног проблема, Поставља се у двојакој форми: у једној за капиталистичко сточарство и у сасвим другој за сељачко. За капиталистички сектор сточарства битан је рентабилитет. Уколико су цене повољније утолико више производња може да се повећа, Али и повећање производње капиталистичког сектора има својих граница у волумену производње сточне хране која је, као што смо видели и недовољна и променљива, Следствено чим се с ове стране повећа тражња сточне

"хране, цене овој скачу, а тиме се смањује и рентабилитет

сточарства односно шансе ша се ово несметано повећава. У сељачком газдинству, нарочито оном малом у коме се не води рачуна о рентабилитету, држање стоке зависно је углавном од расположиве хране, а и од низа других фактора под којима се развијагу овакве економије, у првом реду величине продукције хране уопште, односно исхода жетве и бербе, Следствено путем повишења цена не би се могло много учинити за повећање сточарства.

На конференцији су извозници стоке, товљачи и претставници произвођача тражили да се цене повећају и