Naš narodni život

2. Други немају везе са народним домаћим радом, стоје високо изнад њега, иако и њихових почетака има у народном домаћем раду. Они су производ неке више културе, неких импортираних потреба, Од почетка су рад за награду, и као такви, •онде где домаћа економија није довољна, нагоне становништво да их се лати. Имена и терминологија су им страни или од скора посрбљени. Такви су: дунђерски, ћерамиџијски и каменарски занат. Они потискују почетке народне занатске културе те врсте и узимају превласт. То су првенствено варошки занати, па су отуда дошли у село. Овамо се могу убројати и мутавџијски и терзијски занат, који не могу бити у вези са домаћим радом те врсте. У примитивној култури човек никад, или врло тешко, предузима послове, који су првобитно припадали жени. Узимање из друге руке иде већ лакше. Овамо спадају и занати несумњиво варошког порекла са израђевинама само за варош. То су фурунџијски и алваџијски занат, чији мајстори иду у гурбет и као печалбари тамо раде свој занат, 1 док у својој кући послове свога заната остављају потпуно жени. * * Само још неколико напомена. Примера за занате по селима, било да их раде појединци, било да се раде у маси, има у нашем народу врло много. У Средњем Полимљу и Потарју има села у којима се сви сељаци »искључиво баве ковачким и лончарским занатом«. 2 У неким селима у Врањској Пчињи сви су дунђери. »Још дете, веле, а грабнало теслу у руку«. 3 Сиринићани су сви терзије. »То им

1 Р. Николић, Врањска Пчпња (Насеља 11, 162—163); Ј. Цвијић, Основг за географпју n геологију МакедонпЈе n Старе Србпје I, 113. 2 Насеља I, 133, * Насеља 11, 162.

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ