Naš narodni život

се из Језера у Дробњацима. Предак им је био ковач, и сд досељења, »пре триста година«, нису никад престали имати ковача у фамилији. Врце у Ковачицама (у истом округу) откако су се доселили били су колари. Бранковићи из Жабара (исти округ) вечито су били одлични дрводеље, столари и мазала. 1 Многа су породична презимена у нашем народу изведена из имена заната. Неке фамилије са таквим презименима још и сад чувају своје занате, а код неких су занати заборављени. Г. Љ. Павловић наводи фамилијарна презимена: Златарић, Златари, Ситари и Брдари, „код којих су дотични занати изумрли, али су у предању остале успомене на њих”. 2 II СЕОСКЕ ЗАНАТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Каогод што свака људска група уопште мора имати извесну организацију да би се у њој одржао ред и нормални односи међу члановима, исто је тако и у групи у којој се људи одају истим пословима. Таквих организација налазимо и у нас код ееоских занатлија. Ми их налазимо чак и онде где се у групи, ван села, у печалби, раде само земљораднички послови. У Ваљевском Округу сиромашнији људи из Бачеваца и других карсних села, кад среде домаће послове иду по четворица или петорица у доња колубарска села у аргаштину. Међу њима је увек један који тражи, погађа и наплаћује посао, па после исплаћује остале. Њега зову н е им а р или а р г а т, и има највећу надницу. Још пре но што пођу на рад утврде споразумно наднице појединцима за сваку врсту послова жетву, копање, косидбу. Исто је тако споразум и за послове који се „ђутурице” узимају у израду. 3 Лужничани из Пиротског Округа који проводе по осам месеца.

1 Љ. Павловић, Насеља IV, 432. 2 ibidem, 424. 3 Љ. Павлови h, Нолубара п Подгорпна (Насеља 1V,245-246).

59

НАШИ СЕОСКИ ЗАНАТИ