Naš narodni život

СЕЛО КАО НАСЕЉЕ. 107

до три дана више задржавати се, очекујући на оне са салаша докле дођу“!.

Овако стање села дало је повода, да се још за време аустријске окупације Србије (1718—1799) појаве наредбе о њихову груписању и збијању кућа у њима Оне се јављају и за време турске управе. Рипањски је спахија саселио све засеоке око Рипња у Рипањ“ Под Кнезом Милошем јавља се врло рано наредба којом се бесконачно ширење села обуставља. Још 30 априла 1820 године помиње се једна „општа заповест“ — „да се сваки у село из шуме дигне“. Сем помена, о овој заповести не знамо ништа више. Исто тако не зна се ништа, ни да ли је било још које такве наредбе до 1830 године. Пирх је забележио 1829 године да Кнез Милош „намерава, чим наступе времена потпуне сигурности, кад ће сељаци и иначе почети подизати нове и боље куће, да нареди да сељаци станују у селима сашореним.“> 1830, пак, године, под 15 априлом Хо 341, пише из Шапца Јеврем Обреновић Кнезу Милошу, да је позвао у Шапцу „скупштину од Нахије Шабачке. За шорење препоручио сам им да таки у шор излазе“. Ова наредба није била у вољи народу, те је њезино извршење одуговлачио.“ 22 априла исте године Ло» 366 опет пише Јеврем Обреновић Кнезу Милошу: „Од шорења пак није се престајало, а сад пак опет сам им [наредбу] пооштрио, да неотложно у шорове излазе. Само неће моћи за ово време: Чокешина, Петковица и Бела

! Држ. Арх., К. К., Нах. Пожаревачка 1827, писмо Димитрија Радовића и Стефана Стефановића Кнезу Милошу.

2 Драг. М. Павловић, Аустријска владавина у северној Србији, стр. 120.

3 М. Ђ. Милићевић. Из својих успомена (Годишњица Н. Чупића ХУ1) страна 68).

+ Држ. Арх.. Јеврем Обреновић 1820. г.

5 Пирх, 154.

5 Држ. Арх. Јеврем Обреновић 1880.