Naša književnost

452 Наша књижевност

нарочитог Не говорећи о томе да у сваком од нас још живи стари Адам ситног грађанства и у сваком постоји — више или. мање тежња ка изграђивању личне среће на рачун туђе снаге, тј. вековима одгајиван вучји индивидуализам још није угинуо, —= у нашим савременим приликама периода обнове постоје извесне могућности за развој индивидуализма. То је потребно знати и добро запамтити. Пролетерска радна омладина, која тако херојски изграђује сопијалистичко друштво, где ће личности бити остављена пуна слобода развијања свих њених особина, —- пролетерска, ргдничка омладина мора добро да уочи разлику између неопходности васпитавања нове социјалистичке индивидуалности и животињског, зверског индивидуализма ситног грађанства, који унаказује човека. Она мора да пази да се на њеном здравом, снажном телу не створи и не развије оно дивље месо, тачније речено онај оток рака, који је ослабио, изазвао унутарње труљење ситно грађанског света и који доводи до његовог коначног ра" спадања. Наша омладина треба да схвати једну веома једноставну ствар: деца морају да постану паметнија, силнија но што су им били оцеви; она ће бити таква ако се добро упознају са погрешкама прошлости и ако дубоко усвоје све оно најбоље, корисно за живот, што су њихови оцеви смислили, отпочели, што историски, идеолошки неминовно произлази из њиховог суровог, револуционарног искуства.

Настао је тренутак када и слепима и глувима мора да буде потпуно јасно да неодговорна гомилица пљачкаша туђег рада, организација паразита човечанства прети да разори културу која је створе на не само физичким трудом радника већ и најистакнутијим талентима радничке масе у свима областима стваралаштва. У наше време могућно је не сећати се Фарадеја и Ломоносова као срећних изузетака, пролетаријат Савеза Совјета чини ове изузетке обичајем. Буржоазија Европе и Америке провокаторски изазива час ту час тамо стихиске ерупције неорганизованих снага. Вођи социјал-демократије претворили су се под утицајем светског грађанства у његове псе које он држи на ланцу или у соби. Једина сила способна да организује класно револуционарну свест пролетера свих земаља јесте 11 Интернационала. Радничка класа Савеза Совјетског — то је њихова претходница и, по праву првенства онога који је први извојевао победу над пљачкашима света, мора да буде и јесте учитељ милиона своје браће по класи, по духу.

Али рђав је онај учитељ који сам не учи или мало учи. Нема оштријег оружја но што је знање засновано на напорном процесу, на проучавању прошлости човечанства. Да би се непријатељу могао да нанесе смртоносан ударац, неопходно је потребно добро познавати непријатеља.!

(С руског В, С.) " МАКСИМ ГОРКИ ' Овај чланак је штампан у бор. 324 „Правде“ од 25 новембра 1931; унесен У

зонрку публицистичких чланака Горког, он међутим није ушао У зонрку његових књижевно-критичарских радова,