Naša književnost

466 Наша књижевност

зноликост стваралаштва природе, које изненађује људски ум. Живот се бескрајно проширивао, отварајући сваки дан пред очима огромне, непознате, дивне ствари, и сваки дан је узбуђивао гладну душу жене изобиљем својих богатстава, безбројношћу лепота“.

У овом делу, као и у низу других дела, Максим Горки показује ослободилачку улогу рада и борбе и њихов значај не само за читаву ралничку класу и за народ, него и за поједину личност. Док самодржавље и капиталистичка експлоатација гуше најбоље особине личности, унаказују човекову личност морално и интелектуално, дотле револуционарна борба, онаква какву је водила радничка класа Русије под руководством Бољшевичке партије, подиже личност, развија њене најбоље особине, открива у њој оно што је доиста човечанско.

Снага реализма Максима Горког, оштрина његовог критичког духа, јасноћа његовог идеолошког става огледа се и у третирању проблема интелигенције. Теми интелигенције Горки је посветио много пажње у својим уметничким делима, као у публицистичким чланцима и књижевним критикама. Проблем интелигенције обрађује монументално дело М. Горког „Живот Самгина“, које спада у његове најзначајније творевине. Горки је мајсторски приказао руског интелектуалца у свима друштвеним односима и у свим историским ситуацијама своје епохе, нарочито у периоду пре Октобарске револуције. Горки је приказао колебљивост интелектуалаца, њихову идеолошку беспомоћност, а врло често и кукавичлук. Та слика интелигенције има шири значај и може се применити на читаву интелигенцију модерног капиталистичкот дру· штва. У чланку „С ким сте ви, мајстори културе2“ Горки каже: „Рад интелигенције увек се сводио — углавном — на украшавање живота буржоазије, на то да теши богаташе у вулгарним јадима њиховог живота. Дадиља капиталиста интелигенција, у својој већини, бавила се тиме што је усрдно крпила белим концем одавно изношену прљаву, обилату умрљану крвљу радног народа филозофску и црквену одеждлу буржоазије. Међутим, у књижевности нико као Горки није схватао компликованост друштвених односа и дијалектику друштвеног развитка. Горки је схватио могућност прилажења интелигенције револуционарном покрету којим је руководила радничка класа. Он је тај процес прилажења једног дела интелигенције револуционарном покрету приказао у својим књижевним делима. Он је описао интелектуалце који су своје способности и своје знање ставили у службу народа, у службу револуционарне борбе, одрекавши се служења експлоататорима.

Максим Горки није само велики уметник, творац бесмртних књижевних дела. Као што је већ наглашено, његова активност примала је веома разноврсне облике. Своје борбене хуманистичке погледе Горки није само спроводио кроз своја књижевна дела — романе, приповетке, драме. Наоружан теоријом марксизма-лењинизма, користећи се својим огромним књижевним талентом, Горки је у својим чланцима демаскирао непријатеље радног народа, откривао суштину разних назови-хуманиста, који су служили светској реакцији. Горки се целог