Naša književnost

470

1924 Поволом Лењинове смрти пише успомене на Лењина. Одлази у Италију а настањује се у Соренту. Излази прво совјетско издање његових сабраних дела. 1925 Објављује „Дело Артаманових“ с посветом Ромену Ролану. 1927 Почиње објављивање „Живота Клима Самгина“. 1928 Прослава шесет година живота. Повратак у Соренто. 1929 Избор за члана ТИК а СССВА Поновни долазак у СССР.

1931 Сусрет с Бернаром Шоом који плоходи СССР. — Врло велика књижевна и друштвена делатност. 1932

Четрдесет година књижевног рада. (Одликовање орденом Лењина.

1933 Чланак „О социјалистичком реализму“- 1984 Изабран за претседника Првога свесавезног сабора совјетских писаца.

1935 На скупштини Академије наука СССР изабран за директора Института литературе. — Сусрет с Роменом Роланом који је походио ((Е (52:

1936 Завршава четврти део „Живота Клима Самгина“. Бави се, ради опоравка на Криму, а 27 маја враћа се У Москву, где оболева од грипа.

6 јуна први билтен о његовом здрављу. —- 18. јуна, У 11 часова и 10 минута смрт. — 90 јуна урну с пепелом носе Стаљин, Молотов и остали руководиоци. Урна се узиђује у зидине

Кремља. ж.п, Ј.

Наша књижевност

Кратки подаци о писцима успомена. — Надежда Констатиновне __ жена и најближи сарадник В. И. Лењина у његовом револуционарном и књижевном раду. Један од најстаријих чланова Савезне комунистичке партије (бољшевика), познати педагог и једна од првих организатора народне просвете у Совјетском Савезу. Написала је низ радова из народне просвете =“ педагогије и чувене успомене о Вл. И. Лењину. Умрла 1989 год.

Марија Фјодоровна Андре јева — чувена глумица у трупи Московског Художественог Театра, (прва група) и других познатих руских 1030ришта. Узимала активног учешћа у револуционарном покрету, као комунисткиња, још од 1904 године. Жена и нај|ближи помоћник Горкога у његовом књижевно-друштвеном раду Још од 1904 год. У данашње време — директор Дома научника Академије Наука (на (5 5:

Корнеј Чуковски — познати радник на совјетској дечијој књижевности, аутор низа популарних дела за децу и нарочитих студија из области дечијих прича и стихова. Књижевни историчар, критичар и преводилац енглеске поезије. Његови су радови > Њекрасову, Чехову, Иљи Рјепину, Александру Блоку; теоријски радови 0 преводној литератури, о делима Волта Зитмана и преводи Витманових стихова на руски језик.

Константин Александрович Феђин — познати совјетски писац. Аутор (популарних) прича и романа књиге „Горки међу нама“. У годинама сусрета са Горким — књижевни почетНик. Алексеј Николајевич Тол

стој — један од највећих – совјетских писаца и публициста. Активни члан Академије Наука СССР. Депутат Врховног Совјета СССР. Почео је свој књижевни рад почетком 1900 и Горки је обратио пажњу на њега. Аутор на далеко познатих романа у иностранству и СССР „Петар !“, епопеје „Ход по мукама“, драматске песме „Иван Грозни“ и многих других. Умро је 1943 године. Ур.

петама

1 патарени чауре арена