Naša književnost

Песма отаџбине __ : КЕ Ки 437

Кад му је дојадило то досадно и за њега неуспешо занимање, почео је живети „на своју руку“. Чиме се занимао тај човек, Макс није знао, а ни други то нису знали, пошто се Флајс стално трудио да свет о њему што мање зна, те је сву пажњу полагао на спољашност. У извесном погледу он је у томе и успео. Нико није знао чиме он тргује, нити чиме се уопште бави, ма да су га сви сматрали трговцем, и то не једним од оних обичних пиљара, него човеком који се креће у вишим круговима. Како је изгледало, он се последњих година, поред осталога, бавио нарочито питањем једне озбиљне женидбе. Тражио је богату девојку. Родом је био из долине под Мртвом Гором, из доњег дела те долине. Кући је долазио једва једном годишње. Пошто га је интересовало само „више“ друштво, брзо је сазнао за Сивецову Виду, коју је знао од пре. Господин, какав је био по својој спољашности, човек доброг памћења, позајмљених навика, он се свуда лако сналазио. Макс се срео с њиме код Сивецових у време кад се он већ дуго познавао с Видом и водио увелико љубав с њоме, тако да је остајало још само да се узму. Флајс је већ био код Сивецових као у својој кући. Макс је тада остао код њих само неколико дана и за све време се бавио „смрдљивим посудама“ у Сивецовој соби. Било му је одвратно да се сусреће са тим човеком, кога је тако брзо прозрео. |

Вида је, пре него што се из неког очајања бацила у каљугу Флајсовог живота, колико толико разговарала са Максом. Као што се, у почетку, залетела Флајсу у наручје, тако је, кроз кратко време, сама дошла до сазнања да „у позадини“ нешто није у реду. Кад се Флајс поздравио и отишао да све припреми, па да се, затим, врати да, тако“ рећи, ту остане довек, Вида је, после извесног оклевања, јер је било стид, ипак дошла Максу и упитала га отворено шта он мисли о том њеном веренику.

— Мислим да је обичан мангуп, ако не и нешто горе, одговорио је Макс отворено.

Такав суд је Виду изненадио, тим више што је њиме и она сама _ била осуђена што се тако лакомислено бацила у ову пустоловину. Стегла је уснице, ћутећи неко време гледала у Макса, па затим тврдоглаво рекла:

— Свеједно. Ипак ћу га узети.

"__ То вам приличи, као поручено за вас, одговорио је Макс... Штета што ми то нисте раније рекли, па бих вам га свестрано похвалио... Тако бисте имали бар шта да радите у животу.

__Али и поред тога „свеједно“ Вида га није узела. Случајно, одуговлачећи целу ствар, Вида је сазнала о Флајсу много непријатних ствари, а нарочито то да је прибегао њој једино због новца и да је само једна обична варалица. Кад се доцније овај опет појавио код Сивецових, у осамљеној вили под Мртвом Гором, Вида га је без имало не-