Naša književnost

Сидрени чвор а 353

— То не би било разумно, — рече он размишљајући, — ја бих вас само задржавао. Ићи ћете ви добро и сами, канал не би требало да се стеже, јер је отваран према ветру. Да сам ишао попреко, очда — да, сигурно би се затворио. А овако — ући ћете у канал и постићи најмање добрих дванаест чворова, само пазите да не задрете у ледењак. Уклонити се треба што пре, погледајте где вас је одвукло...

И он показа на кружић који је био означен на карти као крајња граница. Обала са батеријама била је стварно сасвим близу.

— Та не брините ви за нас, — додаде он, видећи да се Курковски колеба. — Искобељаћемо се некако. А после, ми смо сасвим нешто друго, сумњам да ће на нас трошити гранате.

Збунио се мало, а затим тихо рекао:

— Повешћете једног нашег човека... Повредио је ногу на сан] дуку... Да, за сваки случај..

Није завршио реченицу, а капетан друге класе пажљиво га погледа у очи. Срцем борца разумео је што није било доречено и, нагнувши се, ћутке, снажно пољубио Григорија Прохорича у седе бодљикаве брковере %

— Тако дакле, — рече он строгим гласом, постидевши се одједном овог свог покрета узбуђења. — Значи, за случај нечега, ваш правац кретања биће овуда, — он показа на карти рт који се видео тамо где се кронштатско грло ширило према северној обали, — Ту је наш положај, разумете2

— Разумем, — исто тако строго рече Григориј Прохорич.

— Ја ћу све време пратити ваш радио-талас. За случај нечега даћете... но, неки знак, реч, да би се лакше запамтило..

— Сидрени чвор, — рече Григориј Прохорич, осмехујући се. Сећате ли се, никако нисте могли да га вежете2... Е, нек је са срећом...

Загрлили су се још једном и Григориј Прохорич је изашао. У топлој кајути он је био заборавио на оно што се збива на палуби, и леден снажан налет ветра, који умало што га није свалио, веома га је зачудио. Али је одмах затим прешао на свој командни мост, и КП-16 је почео да мили дуж бока миноносца. Курковски је сачекао да се КП-16, разбивши лед око миноносца, поравна са командним мостом с друге стране, па је дао брзину. „Моћни“ се зањихао у леду и кренуо у стопу за КП-16. Овај је лагано описивао на леду широки полукруг, али је „Моћни“ и у њега с муком увлачио своје дугачко узано тело. Најзад је ушао у канал који је био раније отворен. КП-16 је смањио брзину, пропустио „Моћног“, и овај лако разгрћући својом оштром прамчаном статвом санте које је разбио реморкер, брзо пође ка југу. Григориј Прохорич је био у праву: ледено поље је само на три-четири места било спојило крајеве тешке ране коју је просекло снажно тело КП- 16, али се „Моћни“ и овде као игла провлачио својим узаним телом између крајева неоштећеног леда,

23

МЕТЕ ме

вери заравни ~ Пишр

увис раравћаее

=