Naša književnost

У ЧАЧАНСКОМ ОДРЕДУ"

Јутрос рано јавила ми је Рахила да је нашла фијакер за Чачак и да ме чека у једној гостионици на периферији. Опростивши се с домаћицом код које сам преноћио, прошао сам кроз град пјешице. У једној живој улици смотрио сам међу пролазницима Светислава Стефановића-Ћећу, али нисам смио да му се јавим, јер сам знао да он у Крагујевцу живи илегално. Свратио сам код фотографа и сликао се; требаће набавити легитимацију, о којој је говорио и вођа њемачке патроле на улазу у Јагодину. Необично ми је било кретати се градским улицама на којима има доста њемачких војника, жандарма и осталих чувара „новог поретка“. Гласноговорник на једној раскрсници крешти о њемачким побједама на Источном фронту; на зидовима плакате и наредбе окупаторске власти; у једном излогу Хитлерова слика, окићена зеленим гранчицама. Што се човјек више удаљава од центра града, све је мање тих спољњих знакова окупације. У крчми у којој ме је чекала Рахила није било гостију. Доручковали смо на брзу руку, сјели у некакав препотопни фијакер и пошли према Чачку.

Из града смо изашли без икаквих тешкоћа: на „трошарини“ стајао је само градски стражар, који није никога легитимисао. Другарица Рахила, курир Главног штаба, била је учитељица у једном селу код Ужица. Сад је крај августа и она путује у мјесто службовања, јер ће скоро започети школска година. Како је за женску главу незгодно да у овако немирном времену путује сама, то је пратим ја, њезин ујак. То је наша прича. Уствари, ми путујемо у село Мрчајевце, у коме она има познаника учитеља, од кога ћемо дознати гдје се може пребацити преко Мораве у село Слатину. У том селу она има јавку преко које ћемо сигурно добити везу са штабом Чачанског одреда.

Путовали смо сасвим спокојно. Поред нас је прошло неколико њемачких аутомобила и камиона, али није било никаквих патрола и непријатних објашњења. Зауставили смо се у Мрчајевцима пред сеоском крчмом. Док се Рахила у крчми распитивала гдје је школа, ја сам домаћински озбиљно разговарао са сеоским касапином, који је стајао поред свог пања под једним хладњаком и бранио од мува неколико комада меса — остатке од непродатог печеног јагњета. Касапин се

) Одломак из књиге „Забиљешке из Ослободилачког рата“,

међ Зу

Миа

МИ рор Ју ли

( : : |

|

ЛА са ГА 35