Naša književnost

Ба тх

У Чаченском одреду 5 Е 371

Свратили смо на неко бостаниште, гдје нас је сачекао један наш пријатељ. Причао нам је и он о синоћњој акцији.

— После акције наишли они код мене да се мало одморе, говорио је он о нашим омладинцима. — Сва тројица каљави кб крмци, мокри од кише и зноја, али, брате, иду кб из сватова. „Уредили смо, веле, пропуст код твог бостаништа, неће Швабе моћи бар два дана послати ниједан воз за Београд.“ Силни момци! Ја их питам; „Како сте могли догурати бомбу до пропустар“, а они веле: „Натоварили на колица и на смену догурали“. Падали су по раскаљаном земљишту, али нису хтели да се окане, завршио је наш пријатељ.

ж

Идући по блату и кроз шипражје, приближавали смо се Морави. На раскрсници двеју пошироких путања сачекао нас је курир на коњу и рекао нам да је Морава у току ноћи, услијед киша, нагло набујала и однијела наш чамац, а без чамца не може се преко ријеке. Треба сачекати до сутра док вода не спадне или док не набаве други чамац.

Вратили смо се на бостаниште, појели неколико лубеница и упутили се натраг у Липницу. Успут смо свратили командиревој кући и ручали. Ту нас је затекао курир Драгачева и саопштио нам да нас код липничке групе чека друг Богдан Капелан с десетином бораца.

Касно послије подне стигли смо кући од које смо јутрос пошли. Пред Мола је изашао млад човјек, средњег стаса, плав, енергичних црта лица, оштро војнички поздравио и саопштио, да је дошао на позив штаба. То је био Богдан Капелан, свршени правник, родом из Бања Луке. Прије рата учествовао је у напредном омладинском покрету београдског универзитета.

Сјели смо под једну шљиву. Ја сам ћутао, а Моле је излагао Капелану задатке који стоје пред одредом. Драго ми је било што сам из његовог излагања, у коме је оштро критиковао досадашњи рад штаба, то јест самога себе, видио да је на њега некидашња критика дјеловала. Док је Моле говорио, Капелан је нетремице слушао, климајући с времена на вријеме главом.

— Ти си мени, друже команданте, рекао је Капелан, кад је Моле свршио, — скинуо терет с душе. Већ сам почео да губим вјеру у нашу акцију. Сједим ја са својим драгачевским водом око Зеока, далеко од комуникација, од жандармских касарни, јер моји борци, кад само поменем да кренемо даље, почињу да гунђају. Ја сам у чети нов ч0вјек, дошао сам прије неколико дана у одред, а Милоје Ћирјаковић, који треба да ми помогне као познат политички човјек у оном крају, завукао се у своје Вирове и не даје гласа од себе, Чим се вратим, наставио је Капелан, ја ћу створити истински логор, направити од наше десетине војничку јединицу или мене неће бити. Само као војничка

24"

ма параван

љиљЕУ