Naša književnost

Сликарство и вајарство народа Југославије Х!Х и ХХ века 393

Стернена. Међутим, по распореду изложбе видимо на овом месту дела два значајна хрватска сликара, чији начин стварања припада школи која је могла да се развије тек после импресионизма. То су слике Мирослава Краљевића и Јосипа Рачића. Ови сликари нису имали никакве везе са фразираним и намештеним декоративним сликама површног академизма. Они су имали прилике да упознају сјај и дубину шпанског сликарства, Дегаова и Тулуз-Лотрекова разголићавања ствар. ности, озбиљност и уздржљивост Манеових дела. Они нису хтели да буду ни сликари „оком“, као импресионисти, ни декоративни или репрезентативни сликари, него су желели да претставе стварност у правој истини, како духовној тако и спољашњој. А та стварност је свет агресивног империјализма и финансијског капитала, експлоатације, беде и ратних судара. Услед тога су њихова дела рефлекс трагичне усамљености и психичког судара личности и друштва. Низ портрета и аутопортрета показује тај став, префињеним средствима Манеа и Дега-а али новим и оригиналним. Слика Јосипа Рачића (1885—1908) „Мајка н дете“ спада међу најозбиљнија и најлепша дела ове изложбе. То је композиција критички посматрана, у којој сликар, једноставном и људском топлотом,. без украса и патетике, показује однос мајке према детету. Па ипак, заштита и топлота зраче ка детету, које је приказано без заслађене и неискрене љупкости. Ако је дело Рафаелово у томе што је из метафизичког појма мајке божије створио живо и телесно материнство у својој земаљској плодности и лепоти, онда је у овој слици приказана једна од оних радних жена која није само мајка, већ самосталан човек са личним проблемима и одлукама.

И Стеван Алексић третира исту тему. Код њега, мајка носи у наручју дете и бежи пред неким трагичним елементарним удесом. Али намештена и декоративна трагика, рађена натуралистичким средствима, не загрева нас, иако сликар има вредности. Без патетике и мирно, Рачићево дело делује много дубље и оставља сазнање усамљености, борбе и глади живота.

Тај грађански хуманизам иде ка новом, ма да идућа генерација још неко време формалистичким путевима тражи спољња и естетска решења у уметности. Низ радова овога сликара показује велику озбиљност и добро уметничко знање: „Аутопортрет“, „Госпођа у црном“, „Портрет сестре“, „РопЕ дез Аге5“, пејзаж који у новом реалистичком ставу ка природи одаје ретко савршенство.

Мирослав Краљевић (1885—1913) сродан је Рачићу. Сличног сликарског схватања, али са више заноса, а мање дубине. Он слика „Бонвивана“, господина у фраку, са цилиндром и моноклом, циника, паразита и савршеног егоисту, са маском Доријана Греја. „Портрет са псом“, човек пун самосвести, па ипак у сумњи о смислу и циљу животне борбе, претставља самог уметника и оставља јак утисак на гледаоца.

Самоубиство и рана смрт отргли су ова два уметника у полету стварања, те се могућност њиховог развитка само оцртава; али ипак

трен рррриРеске

за 5

+:

=

УУ > о