Naša književnost

Бан су Ата АИ ам тајна ем КЕ ј мај МАУ На

ПЕСМА ОТАЏБИНЕ

(Из романа Песма планина)

Кад је Дрејц био дете, планине су само певале.

Ако си пажљиво ослушнуо... с врхова планина допирала је чаробна песма. Деда Матиц, који сасвим сигурно није имао намере да лаже, бар не за нешто крупније, тврдио је да то пева краљица патуљака, краљица планина, која усамљено влада највишим врховима и жали за изгубљеним патуљцима.

Али стриц Макс, који је знао бар стопута више од деде Матица, зато што је некад ишао у школе, Макс, који је прошао много света и познавао планине као деда Матиц своје пчеле, говорио је да је то песма планина.

Дрејц је, истина, сам радије веровао да је то песма краљице и, још као дете, хтео да иде да је тражи. А ако је стриц Макс збиља прошао све планине, па је никад и нигде није нашао, онда заиста... Или је, ипак, негде живела, па се није хтела Максу показатиг Или је, можда, одиста, била отишла у Русију, куда ју је повукла још већа љубав, него што ју је имала за Максаг Марта, Ленка, Тинца... Не, ниједна од њих није краљица. Све три су биле са Слапова, и две од њих су отишле у свет и нестале тамо заувек, само најмлађа је још ту живела и трудила се да освоји Дрејчево срце. Трудила се, с болом све отада, откад се он тако страшно занео за том тајанственом краљицом, о којој је деда Матиц толико говорио.

Да, некада су све то певале планине, некада је све то била песма краљице планина... у

Али једнога дана... Једнога дана се догодило да се с планина зачула друкчија песма. Сјесени, док је лишће букава жутело, а доле у долини брезе се лепо, нежно румениле, кад су се већ долинама стале повлачити магле, једнога дана те јесени недалеко од Јама одје: кнула су неколика пуцња.

Јамљани су радили у дворишту. Изненада су занемели и ослушнули. За час се све смирило. А затим је загроктало; тттттттттт, трр, трррррр, тттт, трр. Па онда опет појединачни пуцњи. Одјекнуло је у планинама, као да се стење откинуло и сручило у долину. Јамљани су се згледали. Деда Матиц је извадио лулу из уста и само

+ паараасаа а со ада

двама ртваћи повмууираа датим у от ре

прија.