Naša književnost

490 __ Наша књижевност

предне снаге земље, нашли у својој срчици организацију, способну да својим ударом пробуди искру у кремену — Комунистичку партију Југославије, инспиратора, организатора и руководиоца народне ослободилачке борбе. Она је и извила искру устанка. Она је ставила народу на располагање своју организацију, јединствену у читавој раскомаданој земљи, своје прекаљене кадрове, своја борбена искуства. Комунистичка партија Југославије јавила се као инспиратор и творац борбеног и стваралачког братства југословенских народа, она је дала народу перспективу да ће у невјероватно тешкој борби против окупатора и његових домаћих најамника, старих властодржаца и експлоататора, извојевати и нову, бољу сјутрашњицу, без чега народ не би могао поднијети све оно што је поднио, ни постићи побједе које је постигао. Она сама била је народу гаранција да ће боље сјутрашњице бити, да повратка на старо — неће бити.

Тако је, у изданој и окупираној земљи, без наоружања и војних магацина, без генерала и скоро без официра, у земљи кроз коју су пролазили важни непријатељски путеви К фронтовима на истоку и југу, — започела оружана устаничка борба против окупатора и домаће издајничке реакције, борба револуционарна и надчовјечански тешка, чије услове, оштрину, карактер најбсље изражава његошевски стих „чека буде што бити не може“! То је била борба у којој се данас отимало наоружање ради нових, сјутрашњих борби, у којој се гинуло ради дизања нових људи на оружје. То је био општенародни рат, рат непрестани, даноноћни, без замјене и отсуства, без хране и одјеће; рат без поштеде и заробљеника, без икакве материјалне помоћи за три године — ма откуда, То је био рат који је тражио мобилизацију артерских народних снага и средстава, јединство воље, акције, ријечи. У њему су се наши људи показали у новом свијетлу, у неслућеној величини и љепоти. Он је открио неуништиву, неисцрпну снагу сељаштва; сву организаторску способност, сав патриотизам и сву хладнокрвност и бескомпромисност радничке класе, свијесну И потресну пожртвованост напредне народне интелигенције, стоицизам и јунаштво жене, херојски ентузијазам и самопријегор омладине.

У току рата народи Југославије су остварили и прекалили јединство свих родољубивих и стваралачких народних снага, названо Народни фронт. Они су основали, одгајили и прекалили своју народну армију. Они су створили и испробали нову власт, народно-ослободилачке, касније народне одборе, власт новог карактера, дубоко народну и дубоко демократску „како по начину и условима у којима је настала и друштвеним снагама које су је створиле и које је носе, тако и по циљевима ради којих је освајана и изграђивана“. У току тога рата рађала се и коначно је остварена нова југословенска држава, република новог типа. Створена је „држава са сасвим друкчијим државним уређењем", „уређењем много бољим и праведнијим за најшире народне масе“, „држава с правилно ријешеним националним пита-