Naša književnost

т-

496 у г Наша књижевност

књижевној дјелатности 1942. На самом почетку 1943 године, на ослобођеној територији у Хрватској, затим у Босни, појавио се и Владимир Назор, пјесник који је учинио највиши подвиг у овоме рату и који је, као пјесник и као човјек, допринио ослободилачкој борби народа више него и један други наш књижевник. Појава Владимира Назора међу устаницима такође је много допринијела оживљавању књижевне дјелатности, прије свега — порасту угледа, значаја, улоге књижевности у ослободилачкој борби — и уопште.

Наредних година ослободилачког рата књижевна дјелатност писаца-партизака наставила се, с већим и мањим прекидима, упркос тим прекидима, непријатељским офанзивама, погибији неколицине књижевних радника. Књижевна дјелатност се развијала, јер се све успјешније развијала и Народно-ослободилачка борба, јер су књижевници стицали борбена и књижевна искуства, јер су на ослобођене територије и у војне јединице пристизали нови књижевници из окупираних крајева. Осим тога, све више је растао културни и борбени ниво устаника, потреба за књижевношћу била је све већа, растао је значај и углед књиге, појављивали су се нови писци из војних јединица или из редова омладине ван војних јединица.

На крају петогодишњег ослободилачког рата, на крају свог петогодишњег учешћа у перманентном, необичном и необично тешком рату, књижевници-партизани изишли су с приличним билансом. Ту, најприје, треба поменути десетак збирки пјесама из Народно-ослободилачке борбе: „Превихаримо вихарје“ Матеја Бора, „Пјесме пар|тизанке> Владимира Назора, „Пјесме“ Карла Дестовкика, „Огњено рађање домовине“ Бранка Ћопића, изгубљена збирка „Ласта у митраљеском гнезду“ Јована Поповића, „Партизани“ Венка Марковског, колективне збирке најмлађих словеначких пјесника-партизана итд. ТА затим, спада неколико поема о Народно-ослободилачкој борби и о злочинима окупатора и њихових домаћих најмљеника: „Јама“ Горана Ковачића, „Мајка Стојанка" Скендера Куленовића, „Пјесма о биографији друга Тита» Р. Зоговића. Ту, даље, спадају књиге приповиједака, књижевних репортажа, неки дневници, књиге фрагмената, као: „С партизанима" В. Назора, „Истинске легенде“ Ј. Поповића, „За побједом“ Ј. Хорвата, „Безимени" ИМ. Дончевића, „Из прве линије“ Ј. Барковића, „Приче партизанке" Б. Ћопића, „Дневник“ Драгојла Дудића, итд. Ту, најзад, спада и приличан број објављених а 33 вријеме рата неприкупљених пјесама, новела, фрагмената, једночинки итд. (од О. Жупанчића, М. Клопчића, Т. Селишкара, Ч. Миндеровића, В. Калеба, В. Поповића, Ј. Каштелана, Ј. Франичевића, 3. Штамбука, К. Рацина, Д. Костића, Р. Чолаковића, М. Бањевића, А. Шопова, С. Јаневског, П. Левеца и раније већ поменутих књижевника). У условима нашег народно-ослободилачког рата, у војним јединицама и на ослобађаним и губљеним територијама, није било објективних могућности за рад на обимнијим и систематскијим књижевним