Naša književnost
динама гушених цензуром и сатјериваних на '„неутралније“ теме и.
езоповска или „ублажена“ изражајна средства) —- да тематици отворене, сружане борбе с иностраним и домаћим фашистима даду пуни р змах и оштри, одговарајући, убојни, безгранично пркосни израз. На окупираној територији владала је сурсва спасност за сваки књи-
жевни редак, за сваку алузију, због сваког књижевног ретка и сваке
глузије против окупације и издаје; сем тога у окупираним великим
градовима се прилично тешко долазило до вијести и литературе о На-
родно- ослободилачкој ва БОРИ њеним славним биткама и по-
кретима. ___Овом заостајању, природно, има и субјективних разлога... И тако, из једних и других, — наша књижевност је заостајала и још
увијек заостаје за нашом стверношћу. Она је остала прилично дужна нашим народима, њиховој борби, њиховим послијератним прегнућима, људима тих берби и прегнућа. Она дугује обимније радове, романе, повијести, драме и велике поеме; она дугује ликове наших 60 раца, ликове трудбеника-ударника, ликове наших непријатеља, Она је дужна Црвеној армији-ослободитељици, дужна је нашој ' омладини, женама, дјечацима-бомбашима и куририма, нашој дјеци на 'ослобођеним територијама — радости и љубави партизана исто онако, као што су партизани били њихова радост и љубтв: Она: дугује умјетничку слику аграрне реформе и продирања културе у села, умјетнички лик НОВОГ југословенског патриоте, оплемењеног ЕРУ да је он, радни човјек, на крају извојевао домовину.
Његош у „Шћепану Малом“ говори Нрногорпима, сумирајући њихове натчовјечанске напоре, борбе и успјехе: „Још не знате шта сте урадили, док чујете од вјешта гуслара". И наш народ данас још не зна шта је све урадио. То треба да му до краја каже његова књижевност.
3) Најпречи задаци наше књижевџости, њени субјективни и објективни услови и могућности
Књижевност треба да каже нашем народу шта је све уралио, како би постго свјестан свога дјела као историске цјелине, као коријенитих прелома и перспектива које из њих истичу, како'би постао свјестан својих неисцрпних снага и могућности, како би -— знајући шта је све урадио — постао свјестан тога шта све може да уради, шта све, упркос чему, треба да "урадиу, Рећи свето народу, јасном и једноставном ријечту која слика, == то. и јесте'гадатак, намјена, салржај, смисао књижевности, задатак и смисао који јој ти Његош одређује. А' тако схватање задатка и смисла књижевности то је већ, у основном, ријешење Вжних теоретских и теоретско-практичних питања литературе: питања истинитости књижевне слике, питења реализма; питања хероја у литеНА дистанце, такозване идо и чисте књижевности, итд. | ; ЗОНА
32"
3 М | 5 + |