Naša književnost

Наша књижевност

Услови књижевног рада су се, по извјесним линијама, побољшали и побољшавају се непрестано, како напредује процес обнове и развијања привредног и културног живота земље. Материјални опстанак књижевника углавном се сређује. Углед књижевности и књижевног радника у народу необично је порастао. Тираж домаћих књига јако се повећао — класичних, према предратном, 4—9о пута, савремених, прозних — до 10 пута, збирки пјесама — до 20 пута. Стопа ауторског хонорара порасла је 3—7 пута. Држава је, Законом о гуторском праву, узела под своју заштиту и старање књижевна, умјетничка и научна дјела својих држављана и већ се отпочиње с примјеном тог закона. Тим истим законом држава је прогласила за општенародну својину књижевна и умјетничка дјела чији су аутори умрли, а немају директних, одпосно директних непунољетних и за привређивање неспособних насљедника. Педесет процената чистог прихода од наплате ауторског права на та дјела држава ће предавати „одговарајућем савезу југословенских аутора ради помагања и обезбеђења културних радника". Држава ће, такође, посебним уредбама, регулисати и питање хонорара за све врсте књижевних радова, као и за све врсте превода. Директна новчана помоћ државе културним организацијама, установама и радницима била је већ ове године доста знатна, и она ће се унапријед сигурно повећавати. У буџету бивше Југославије за 1939/40 годину, свота предвиђена за „умјетничке изложбе и откуп умјетничких дјела, умјетничке и књижевне конкурсе и награде на изложбама, за књижевна и умјетничка друштва у земљи, за повремене помоћи књижевницима и умјетницима, као и за помоћи незбринутим, престарелим и обољелим књижевницима и умјетницима" износила је — 150.000 динара. Буџет нове Југославије, намијењен за исте сврхе у 1946 години, износи, међутим, — 9,950.000 динара! Од тога је само за општедржавне књижевне награде у 1946 одређено 1,150.000 динара, дакле — скоро 8 пута више но што је бивша Југославија одређивала за „помагање“ и „обезбеђивања“ читаве културне дјелатности. Уз то треба нагласити да су и федерална министарства просвјете одредила знатне своте за књижевне награде у овој години. Савез књижевника Југославије моћи ће у том смислу, такође, много да уради.

С друге стране, услови књижевног рада нијесу се, у односу на старе, побољшали у томе смислу што су књижевници и данас оптерећени разним државним, новинарским и другим дужностима. Настојећи да не одмаже држави у питању најнужнијих кадрова, нарочито у данашњем прелазном периоду — Савез књижевника Југославије мораће да посвети нарочиту пажњу стварању професионалног писца.

Субјективни услови књижевног рада код нас углавном су задовољавајући. Ми имамо прилично велики број књижевних радника, међу њима до десет прворазредних књижевних стваралаца. А младо појачање пристиже, и пристизаће још силније, из народа који је дао то-