Naša književnost

Р ти

О нашој књижевности, њеном положају и њеним задацима данас 487

1) Историски догађаји и преокрети у нашој земљи и у сви јету

Живећи и дјелујући, као борац или као трудбеник, у великим и прекретничким епохама, у далекосежним историским догађајима или у потхватима који мијењају лице земље и људи, — човјек се постепено навикне на те догађаје и потхвате, и почне да их осјећа као обичне дане и послове. То долази отуда што обичан човјек, живећи и дјелујући дан по дан, није у стању да свакодневно обухвата своје дане у склопу једне веће цјелине, да их схвата као дио историје, оцјењујући их и осјећајући их свакодневно у свој њиховој величини и историском значењу. То долази отуда што човјек ствара историске епохе, преокрете, изводи потхвате, дјелујући као обичан човјек, у пракси која је обична или постепено постаје обична и једнолика, што и виша форма живота постепено постаје свакодневна форма живота. То, најзад, долази и отуда што реакционарне, разорне снаге у свијету још увијек, својом праксом и пропагандом, дјелују тако, како људи не би знали извући сва искуства из догађаја који су се одиграли, како не би постајали свјесни чињенице да мијењају и да могу мијењати историју, итд. М тако се дешава и нама да се постепено навикнемо на велике догађаје као на обичне ствари, да постајемо помирљивији према чињеницама с којима се човјек никада не смије помирити, да не живимо, и не доживљавамо, на висини свега онога што што се око нас ствгра, што сами стварамо.

Али радни човјек се не смије препуштати тој појави, навици. Њој се најмање смију препуштати књижевници, „пробуђени дјелови народа“ — како их је називао Светозар Марковић — „народна свијест о себи самом, својим патњама“, снагама и перспективама. Утолико је више оправдан осврт на главне најновије догађаје код нас и у свијету, на реконструктивне и стваралачке промјене и потхвате, — на догађаје и преокрете који су живи материјал наше најновије књижевности, њена основа, циљ и критериј.

У априлу 1941 њемачки и италијански фашистички освајачи и њихове мађарске и бугарске фашистичке слуге напали су Југославију изненада, из једне једине ноћи, са све четири стране разбили њену збуњену и издану војску, окупирали земљу и подијелили је међу собом, односно међу својим домаћим најамницима. Окупација Југославије била је један од момената остваривања њемачко-фашистичког свјетског господства, апсолутне хитлеровске тираније над свијетом; предигра новим и већим потхватима, срачунатим на уништење вјековних држава и нација и стварање „животног простора“ за „вишу расу“. Надирање освајачких хорди, издаја југословенских војних и државних врхова, капитулација југословенске војске, бјегство владе и краља у иностранство, — све је то извршено тако подмукло и брзо, како наши народи не би имгли кад згријати бој с непријатељем, осјетити своје снаге, сласт и могућност освете и побједе; како се не би