Naša književnost

34 Наша: књижевност

триотску висину над свим партијама, коју би желели да наша „Отаџбина“ свагда сачува . Часопис, дакле, истиче као своје руководеће начело: патриотизам, а испод тога плашта политичку неутралност. Наравно да су ове формуле о политичкој неутралности биле привидне. У првом реду припремало се расположење за рат, који је имао тих година букнути на Балкану. Доносила се слика краљице Наталије, знак верности и оданости династији. У чланцима о политичкој ситуацији, о правним проблемима организације и уређења државе, о њеној економској ситуацији, правном обезбеђењу трговачког промета и о његовом развитку, изграђују се идеолози младе грађанске класе. Ту прву реч воде будући прваци радикалне странке Андра Николић, Гига Гершић, итд. Ту се спремају идеолошка оправдања „споразумаштва" им опортунизма те сгранке, која ће познијег напредњака др Владана Ђорђевића довести да буде један од најокрутнијих чувара деспотских режима. Глишићев памфлет на Васу Пелагића није био само одушак његовог нетрпљења крајности, како то износи Скерлић у својој студији, већ израз смера часописа, који је био претходница утврђивања моћи младе грађанске класе у Србији. Идеје Светозара Марковића и њихово пропагандно дејство

на село имали су снажан утицај на прве књижевне радове Милована Глишића. Он је под њиховим утицајем оријентисао свој интерес на руску књижевност, на најбоља дела руске класике. С друге стране, ушао је једним делом критички у живот наше се“ оске стварности. Глишић има мали број приповедака са критичким реалистичким ставом. Но и тај мали број значајан је као _ први који приказује србијанског сељака у канџама зеленаша, грабљивих и бескрупулозних пљачкаша у доба првобитне аку. мулације капитала, коју су пратили и разбојништво и бездушна отимачина. Пример је приповетка „Глава шећера“, која је као и све Глишићеве приповетке грађена на народном анегдотском усменом приповедању у живом, духовитом сеоском жаргону. Народ је био гневан на богаћење претставника власти, бирократског апарата, који је ударао и са своје стране прве основе ве ликим трговачким фирмама корупцијом везаном за злоупотребу власти. Разарали су село, уништавали сеоске породице, да би подизали кафане, дућане, формирали чаршије. Глишић је У приповетди „Глава шећера“ изнео такав један вид богаћења, који је ишао од камуфлираног мита до суровог уништења егзистенције. Ту је живописно насликана гозба која претходи