Naša književnost
68 Неша књижевногт
да, осуђујући великог пингвина, ти нападаш на својину у њеном постанку к у њеном осесву... Јелино и славно порекло својине јесте сила, Својина се рађа и одржава силом...“ |
Прича о укротитељици змаја, Орберози, љубазници друмског ргзбојника Кракана, који је оснивач прве краљевске династије пингвина, као и њено доцније проглашавање за светитељку, јесте најоштрији бич против црквене историје, Нико није пре Франса, једино можда Волтер, са толико духа и ироније скидао ореоле са глава светаца и откривао њихоза нечовечанска дела 32 обмањивање света.
Што се више историја пингвина приближује садашњици, тим се јасније рефтектује сатира која је уперена на модерно друштво. Паесле читавог низа нечувених промена у животним навикама пинг-
вина, које су познијим поколењима мало познате, пошто су, као што.
Франс каже, великим делом уништене зубом времена и рђавим стилом историчара, — грађани Пингвиније створили су нову форму државе: републику: „Нова држава доби име општа ствар или република. Њече при сталице звали су се општаши или републиканци. Неазивали су их још и свашташима, а понекад и битангама, али се овај последњи израз смаграо као увредљив.
„Пингвинска демократија није управљала сама собом, она се покоравала неколицини банкара, који су стварали јавно мњење преко новина, и држали у својој руци посланике, министре и претседника. Они су по
својој вољи управљали финансијама републике и одређивали правац спо-
љашњој политици земље.“
Каз што се види, Франс не напада оснивање републике, већ оснивање
капиталистичке „назови демократије“, која у републиканском облику државе заступа интересе великог капитала. Разуме се да Франс не жели да читаоца заведе и да каже да је изопаченост овакве релублике једино одомаћена у земљи пингвина. Он убрзо указује на чињеницу да џ на другом крају земљине кугле, с оне стране океана, постоји једна друга џиновска држава у којој по истим принципима владају исте силе. Из тог разлога путује чувени пингвински научник професор Обкивил у Америку, коју Франс, не кријући много, назива Нова Атлантида. После разних азантура, Обнивил долгзи на седницу парламента и са галерије гледа свечан призор кад законодавци заседају у наслоњачама, са ногама подигнутим на сто пред собом, и о рату и о миру решавају олако ин одлучно.
» Претседник парламента устаде и промрмља:
„Пошто се рат за отварање монголских тржишта завршио на задовољство Држава, предлажем да његове рачуне пошљемо финансиском одбору...
„Је ли ко проткванг...
„Тредлог је примљел.
„ујошто је рат за отварање тржишта на Трећем Зеланду завршен на задовољство Држава, предлажем вам да његове рачуне пошљемо финансиском одбору...
„Је ли ко противан...
а