Naša književnost

Запис: о моме народу : | 185

сблачио, и дете чекао од ње, али је и она чула од њега оно његово: Немој да дође да ударим... Кад је задовољан и одморан, Раде задиркује и матер и жену. Кресне очима, па ће тек матери, која је била неписмена: — Ама, Нано, нешто много вуне нестаје из сандука; да се ниси кришом претплатила на новине: — А Станији: — Шепава си, и то ти је, и то ми је. Идеш, брате, кб да по води газиш. =— Сељачка шала: пола истина, има увек нечем да послужи и она, Рећи ће Нана: — Ето, Радоване, што ниси увек такав, него се пречаш и језичан си и кад не треба. — Видео сам Албанију, Нано, и видео, много пута за моје младе године, пошто је образ... о, прек сам се и родио, знаш ти добро. Волим да жицнем нерадника псовком која ће га заболети, а, богами, волим и да ударим. —-'А кога си досада удариог Што се црниш, и сам себе ружишр — Још нисам, али се спремам. Велим, има још времена. Кад дођу синови и ћери, биће батина као плеве... И Станија ће ми помагати, додаће ми мотку, ако стигне пре него што син утекне. — Па одједном скочи као да га је зовнуло нешто оштро што је само он чуо, излети напоље, и бане Н Пуда где чека рад, надзор или грдња.

Оно што га је зовнуло, била је вечерња сенка; вечерње климање гранчица које нешто пишу и поручују. — "Ајде, 'ајде, успремајте, поспремајте, све на своје место... Еј, Радиша, јеси ти преспавао године и не знаш да се Лала удала, и да је брезова метла сад твој посао... Ајде, Станија, излази, вече ће те прете. ћи... Суву, суву Ела клипане, челик се зноји као и човек и во, докле ћу ти говорити... Нено, укрути ту младу мишицу, ведро од себе, ето си се сва исполивала... Брже, брже, авлија да буде чиста, земљи треба мир, земља је научила на ред, зна јој се дан, зна јој се ноћ. — Вече се спушта, Разна куцања, гурања, трљања, метења, све су тиша и тиша. Све улази у кућу, на дворишту мир и ред. Насред авлије, Радован сам. Мрак му се савија око рамена, одмара му очи и слух.

Две су ствари зачуђавале код сељака Бован. Једна је била цепидлачење на послу и при успремању. Сељаци раде грубе послове, и увек журе, јер при свећи се не може ни орати ни копати, и отуда појединости и ситнице не запажају; естетиком се баве само у доколици. Да ли је сељак угазио у блато, или му виси задеран рукав, или прескаче преко разбацаних ствари то он понекад не види, или неће да види. Радован је видео, и гонио да и други виде; пецкао, исмевао, грдио. Друга ствар: