Naša književnost

200 у | : Наша књижевност

ишчекивању Бориса Годунова,-она је у „Евгенију Оњегину“ када

простим, једро народним речима описује ропску судбину сеоске жене у кметству; она је у сатиричном епиграму кад детињи плач умирује страшилом, „баба Рогом“ у обличју цара. Боје народвог духа, народног хумора су у оцу Варлааму, оном фалстафовском Ур У монаху који у трагичну атмосферу „Бориса Годунова“ уноси дах ведрине, сочност живописа, мудрост сељака који се брани од царских власти симулирањем дивље простоте и незнања. Пушкин је у својим поемама давао погођене типове из вишег, средњег и нижег племства. Но такође он је познавао и човека типично народног из широких слојева, оживљавајући у ње му специфичне индивидуалне особине и дубине скривене руског народа.

Поема „Евгеније Оњегин“ веома је позната у нашем свету. И то не само по оперским претставама, где је магично дејство Пушкинових стихова заменила сугестивна драж музике Чајковског, _већ из лектире саме поеме, која је разумљива сваком који има нешто знања руског језика. Поједини некадашњи књижевни историчари покушавали су да ову поему вежу за горке и тамне поеме Бајрона. За поеме промашених судбина, дубоких разочарења, која су порушила сва обзорја, све перспективе живота. Но поема „Евгеније Оњегин“ дубоко се суштински разликује од Бајронових поема, има своје потпуно одељене специфичне особине, своју животну садржину у којој се изразила Пушкинова интензивна жудња за радошћу, за срећом, за лепотама природе и човека, његово раскошно богатство унутрашњих доживљаја, у коме су се показале и вредности руског човека. Пушкин је и сам указао на крупне разлике између себе и Бајрона и пребацивао је Бајрону што је својим јунацима разделио црте свога сопственог карактера. А Пушкин је ишао за објективизацијом личности, за типским карактером непристрасно приказаним у пеизкОј сложености ин разноврсности.

Поема „Евгеније Оњегин“ има крупан историски значај за руску књижевност. То је први реалистички роман не само у стиху, већ такав уопште у Русији. У њему се одразило друштво спа: хиско-кметовског доба, у личностима које су садржавале у сво ме типу израз међусобних друштвених односа, карактеристичне печате својих друштвених класа. Ту су ликови живи, верно им истинито насликани, смело извучени из племићских двораца, који су се окружили неприкосновеношћу друштвеног угледа, аутори-