Naša književnost

206 Наша књижевност

самбо личном активношћу деловао на стваралачки рад свога вре: мена. Његова схватања реализма, његово реалистичко улажење у живот човека, народа и друштва, у међусобне односе у друштву, његово реалистичко прилажење стварности, његова тежња за логиком живота, централна проблематика његових дела: личност и народ, личност и друштво, најдубља озбиљност у уметничком ставу према стварности, принцип демократизације уметности и демократизације језика, — све је то огромно. утицало на даљи развитак руске класичне литературе. Пресудан утицај Пушки„нове уметности на руску класику формулисао је Горки овим речима: „Без Пушкина били би за дуго немогући Гогољ, коме је оз дао тему комада „Ревизор“, Лав Толстај, Тургењев, Достојевски. Сви ти велики 5) ди признавали су Пушкина као свог Пор он ног радоначелника.“

Прави значај. добила је Пушкинова уметност када је Октобарском револудијом култура постала својина народа. Велики песник јавио се у свој својој генијалној величини у слободи, д којој је пророчански говорио у својим пламеним стиховима, појавио се на срушеном самодржављу и самовлашћу, у новој совјетској стварности, где је човек освојио своју личност, своју вредност и своје достојанство. Пушкинов гроб је ослобођен од хипокритске страже царизма и подлих тенденција лажних научника да Пушкинов лик кроје према својим мрачним потребама. Пуашкинову сахрану су власти по налогу цара кришом, тајно, полициски спровеле, страхујући од љубави народа према уметносте Беликог песника. У совјетској стварности љубав према Пушкиновој уметности свих народа у Савезу совјетских република дошла је до величанственог масовног израза. Истина о Пушкину осветлила је праве вредности његовог уметничког лика. Пушкин је доживео оно што је са гордошћу и самосвешћу говорио, у мучним часовима свога живота, о будућности своје поезије, о њеном уласску у народне масе. У песми „Споменик“ он је говорио о њој као о велелепном живом споменику у срцу не само руског ' народа, него и свих оних народа у његовој земљи које је царизам мучио у пуној тами ропства. Пушкинова поезија допире данас, штампана у милионским примерцима, у све кутове огромног пространства Савеза совјетских република. Поздрав који је велики песник упутио у једној својој песми будућем незнаном нараштају, прихватили су совјетски нараштаји. Пред њима се Пушкинова умет-