Naša književnost

220 Наше књижевност

одмах ту, као под стомаком, а гелери су језиво звизнули: 3-3-3: и нехотице глава се увлачила, а очи затварале, јер је тутњало у самом срцу. Али Нијемци иду. Кратак рафал из аутомата! А тресак опет, чини ти се, више саме главе: ду — ду! и против воље, која се очајно напрегла, глава поново. упада у лишће, и. аутомат ћути. Заћутао је потпуно и митраљез на десном крилу, и нико му више није прискакао. Заћутао, а Нијемци иду смјелије. Прешавши бескрајно дуг пут, командир је отпузао премз Жиги, који је непокретан лежао над митраљезом. Одвојивши Жигу од митраљеза, и не мислећи да ли је жив или мртав, очима

које су титраше попледао је преко мушице. — Мирно: — несвјесно је говорио сам себи. — Мирно! Не губи главу, сувише су се приближили! — И заиста се умирио: око није титрало, чекић

у грудима се смирио, у руци је осјетио сигурност. А ту сте Скачете слободно, јер је ватра прориједила»! Е ево! И по једном, по другом, ватреном косом по групици улијево, смртним рафалом по тројки што је у скоку трчала за стијену удесно. Лако дрхтећи на ножицама које су упале у влажну земљу, нервозно окрећући љутито ждријело, сад овамо сад онамо палуцајућа ватреним језичцима, вјерни митраљез косио је самртном косом и на чистини слагао откос за откосом. Непријатељ се залијепио за. ледину, непријатељ се није мицао. Тад је и командир престао да пуца и једна црвена глава опет се дигла, али је митраљез лануо на њега: Не мичи! Не мичи, жгадијо! Мислили сте-да сте нас самљели» Мислили сте да смо помрли од Страш А шта мислите сад са носем забоденим у земљу»

Тргао га је миран глас:

— Постао си митраљезац »

Окренувши се, прво што. је видио, биле су тврде суре очн команданта одреда, у којима је увијек свјетлуцао мир.

= Предај неком митраљез, — викао је убацујући кратке реченице у експлозије. — Треба да командујеш четом. Треба ли ти помоћ»

— Не треба.

— Помоћ увијек треба. Распореди овај вод!

Пошто је командант отпузао у десно, командир је дозвао Јоваша и предао му митраљез, а затим је распоредио вод друге чете, који му је дошао као појачање. М' управо кад се спремао да отпуже до комесара да види како је код њега, с десне стране ненадано се зачула убрзана паљба, узвици експлозије ручних