Naša književnost

„Једна чета ће астати“ : 228

_ Јавио се и умор, и то ваљда истог часа кад су низ шуму чули кораке и видјели да им долази смјена. Тада, не прије, никако прије, смјела је да попусти напрегнутост и пажња, смио је да се осјети замор очију, руку, леђа, живаца, смјело се ми: слити на одмор. Ри су се шалили са друговима који су их · смјењивали:

— Ево овде, добро. сам угријо логу, а ја ћу горе на твоју.

И протезали су се устајући.-

На планинској заравни дочекао их је командант.

— Уморан си» Хајде, лези одмах и спавај! 1 исто тако: рекао је командиру. -

Спавај! Како ћеш да спаваш» Легао си и Пло угодно бриди, гли у глави још тутње експлозије, помало извиру и потиснуте слике лица туђих и својих, срдитих, уплашених, крвавих, јављају се узвици, чудни, пискави... Врага ћеш да заспиш! Али се убрзо завезао у дубок сан.

ЦП

Ускоро је осјетио како га неко дрма и израњајући из сна чуо командантов глас, не разумијевајући ријени Али растријезнивши се, дигао се брзо.

—- Јеси ли се одмориор Спаваш већ два сата.

Али шта је тог Као да се одред спрема за покрет: коњи су изведени из честара, рањеници су били доведени на једно мјесто, борци су стајали и сједили прикупљени по јединицама.

Командант је примјетио његов поглед и рекао мирно

— Кренућемо ускоро.

= А Нијемци»

=— Ћуте. Сад ћуте, — додао је, — али напашће опет.

И утискујући кундак аутомата у маховину и у влажну црну земљу испод ње, почео је да говори као о најобичнијој ствари, као да се није радило о животу и смрти толиких људи, као да није био у питању одред који је-он створио, и рањеници за које је био одговоран. Само су његове тврде вилице и суре очи, са жућкастим и као искричавим зјеницама, потпртавале тежину његових ријечи.

— Нијемци сад ћуте, — поновиа је. — Видјели су да су учинили глупост наваљујући само на овом мјесту и сад смишљају

15'