Naša književnost

“~ 220

Наша књижевност

6 За њу први корак, дечја стопа! За њу звекет, блистав сјај ђердана! За њу замах руке која копа први темељ! За њу трешња рана!

За лепоту и за: дене њене

са жубором потока што тече воденичар витло да покрене, да одјекну секире са сече.

За њу, на њој, у њој и над њоме.

С њом у себи и у скритом жлебу, · и у мисли и у чулу своме

и на своме унутрашњем небу.

За њу бити добар син, и мати њених белих долазећих дана. Разгранати себе, као грана.

'У срж њену и срж своју дати.

Гвидо ТАРТАЈЊА