Naša književnost

САСВИМ. ФИНИ Ћ ОСПОДИН |

5

Кад су Немци у ма ЈУ ухапсили инжењера с четвртог. спрата, И _кад убрзо потом изненадно нестаде мала Босанка, студенткиња, потстанар удовице с трећег, ми смо се осетили као да је она наша кућерина лађа с поломљеним · јарболима. на отвореној пучини. А кад се јуна месеца у стан заробљеног доктора Шварца, Јеврејина, _уселило неколико немачких официра, почели смо и међу своја четири зида да говоримо пригушено, као да нам је мртвац у кући.

Тереза, настојникова жена, спремала је стан за официре. Она нам је на степеништу дошаптавала како Швабе. засипају вином, кафом и опушцима персиске тепихе госпође Шварц и како она мора мало помало да преноси сребро и рубље у. свој -стан — не би ли Шварцовима штогод спасла. - -

Али нас није узбуђивала судбина Розентал-сервиза о Шварц. Нас је много .више занимало да ли «су ти наши нежељени нови суседи есесовци или гестаповци. Мислили смо и о томе како да им докажемо да су врло рђав стан изабрали... Ма да су доводили свога механичара, никако нису могли да. оправе аутомат за осветљење на степеништу. И брава на капији се сваки час кварила. А једне вечери, док су они у соби пили, из претсобља им је волшебно нестао један опасач с револвером и лепа жута кожна торба, набијена преписком „фелдкомандантуре“. Дигли су сутрадан вику, претресли сву кућу, дигли последњу шунку из оставе госпође Николајевић, направили русвај код свих станара, запретили да ће нас све пострељати ако се до. увече пиштољ и торба не пронађу — и на том се све свршило. Изгледа да су тај претрес они извршили на-своју, руку,-а да крађу нису смели ни да пријаве пр постављенима и полицији. · | И

И нису се иселили, после свега тога. · Штавише, за кратко време добили смо нове станаре. Сви становници куће, сем газдарице и породице учитеља. Јоцића са шесторо мале деце, морали су по једну собу да уступе немилим, сивозеленим гостима. Постало нам је врло тескобно у рођеној кући. Присуство непријатеља осећали

»