Naša književnost

Сасвим фини господин 455

= С мојом Верицом нешто није у реду, — ЗеКла је дрхварим гласом.

Затекли смо госпођицу Веру како седи пред старинским тоалетним столом, полуодевена, и хлади се лепезом од прљавог нојевог перја. Кад смо ушли у собу она се нежно и самодопадљиво осме-

хивала својој слици у огледалу. Неко од нас рекао је: — Добар дан, госпођице.

На то се она полако окренула и кријући лице до очију лепезом, зацвркутала:

= Ох, ви сте дошли да ми честитатер Хвала, хвала.

Стара госпођа нас је испратила до врата, папа пио

=— Ето видите, с њом нешто није у реду...

— А где је ваш станар, доктор Милерг — упитали смо је.

— Иселио се. Још јуче.

= А Душко

· — Рекао ми је да га је. одвезао у. болницу. и да ништа не бринем.

— У коју болницу

= Њихову; немачку.

На њеном ситном воштаном лицу, са хиљаду бора, није могло да се прочита никакво узбуђење.

=— Милер ми се, знате, много извињавао, — шаптала нам је даље. — Вели да је био пијан. „ја после овога што се десило не могу да вам ГЛелаМ у очи, гнедиге“ фрау, вели он мени. Понео сам се Као свиња. Тако ми вели. А све нам је чаше подупао, ђаво да га носи... И тако, покупио ствари и отишао. . Баш му хвала!. Бар ћемо за наш празник бити мирни... ТВ пера

И Душкова старамајка заценила се. Сипљиво, да ли кашљем, да ли смехом — тешко је било погодити.

А малога Душка никада више нисмо видели.

ФРИДА ФИЛИПОВИЋ